Inkluzija samo mrtvo slovo na papiru

U takvoj realnosti moguće je da Batut objavi sraman podatak o samo 157 dece sa smetnjama.

Da je neko iz Batuta samo prešao ulicu i prebrojao kartone dece sa smetnjama Klinike za dečiju neurologiju, shvatio bi da ih je samo tu nekoliko hiljada, pri čemi svi upućeni u problematiku znaju da je samo osoba sa autizmom najmanje 1% društva, uz stalni porast.

U takvom društvu deci nedostaju lični pratioci, personalni asistenti i programi za autizam bez kojih je inkluzija samo mrtvo slovo na papiru, porodice nemaju garantovanu finansijsku pomoć, ne postoje ni razrađeni programi za stanovanje uz podršku kao ni mogućnost zaposlenja.

U protekloj deceniji na ime reforme školstva i pomoć i podrške deci sa smetnjama potrošeno je više od 100 miliona evra, a rezultati su gotovo nikakvi. Jedan od razloga jeste i korupcija, samo u toku jedne godine preko pet miliona evra namenjenih nejugroženijim kategorijama, među ostalim i deci sa smetnjama, slilo se u privatne džepove.

Srbija neće biti država svih svojih građana sve dok su osobe sa smetnjama nevidljive.

Niko nema pravo da priča o napretku i blagostanju dok živimo u društvu u kome su oni kojima je potrebna pomoć zaboravljeni.

Zato i na ovaj dan osoba sa autizmom kao narodna poslanica ali i kao Lazareva mama zahtevam hitno uspostavljanje Registra, usvajanje Zakona roditelj-negovatelj i pravnu odgovornost za sve one koji kradu od osoba kojima je naša podrška neophodna.

Irena Živković, mama deteta sa autizmom i narodna poslanica Stranke slobode i pravde

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.