Institucije, dobar dan, šta radite?

Ali, kako mi decenijama nismo normalna država, već imitacija koja poseduje zakone i određena bezlična lica koje bi trebalo da sve to sprovedu, zato primaju platu, imaju sve privilegije u ovoj državi, ali da – ćute, da ne deluju i da budu lojalni svom vrhovnom vođi i komandantu.

Ali da završim, u čemu je značaj ovih studentskog bunta u odnosu na ranije slične. U tome što su po svojoj prirodi originalniji sa jasnim i nepotkupljivim osnovnim životnim zahtevima. Ubio si, ko je ubica? Tukao si, ko je batinaš? Institucije, dobar dan, šta radite? Tajne službe, zašto ste javne? Predsedniče, nisi nadležan. Predsedniče još jednom si prekršio Ustav!!!

Ovaj studentski bunt je oslobodio narod, narod se više ne plaši, svi glasno i jasno pričaju protiv tiranije, ima i onih koji su još za, i toga će uvek biti. Još ima ljudi koji su za Hitlera, Staljina, Tita, Slobe… Kao što će sutra biti i za Šešelja, Nikolića i Vučića.

Ta crna trojka našeg političkog života obesmislila nam je više od tri decenije političke borbe za uspostavljanjem temelja demokratije.

Ali, još jedno pitanje zaokuplja našu pažnju, dokle će i kako će studenti sami. Oni ne traže pomoć, izuzev, ali gde je ovde opozicija. Svestan sam da niko tu ne želi da se meša, i da nije potrebno, studenti to ne dozvoljavaju, ali tiranija se neće povući kao oseka. Zmija još mrda, u glavu je treba tući. Neće ispuniti nijedan zahtev, jer time bi svi morali na optuženičku klupu, svi skupa

I zato, podržite studente i penzioneri, i svi građane svih generacija. Onih „godina koje su pojeli skakavci“, u raznim periodima, jer i skakavaca je previše

Siniša Stojčić, Beograd

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.