Izvucimo zaključke izbora: Čemu onda nenormalno razmnožavanje političkih kružoka?

Rezultati ovih izbora su potvrdili zaključke i sa čestih prethodnih izbora: parlamentarni i predsednički izbori su postali stratište zabludelih, sebičnih, nedovoljno politički obrazovanih opozicionih lidera neopravdano razmnoženih sitnih političkih kružoka, a ne partija.

Da li su ti uobraženi, neupućeni, zabludeli i u ne znam čiju podršku ubeđeni političari konačno shvatili: jedinu šansu da pobede na izborima imaju ujedinjeni?

Oslobođeni avanturističkih nazovi lidera, sa skromnim znanjima i još skromnijim očekivanjima, koja se svode na poslaničko mesto i poslaničku platu u skupštini u kojoj, tako razjedinjeni, ne mogu značajno uticati na bilo koju odluku.

Čemu onda nenormalno razmnožavanje političkih kružoka, kao subjekata na izbornoj listi, kada najveći broj od njih ne može da dostigne ni minimalni limit od tri posto da bi dobili kojeg parlamentarca? Koji su to njihovi zasebni interesi, da ne bi mogli da se grupišu sa interesom da pobede na samozahtevanim prevremenim izborima, makar za gradske skupštine njihovih gradova?

Da li su shvatili da time troše i poslednja očekivanja i zahteve svojih malobrojnih razočaranih glasača? Da li je jasno da su uobraženi lideri, među njima i visoki stručnjaci iz egzaktnih i društvenih nauka, doktori sa čuvenih svetskih univerziteta, a sada bez ikakvih uspeha na glasanju, definitivno politički otpisani i treba da se bave svojom strukom, a ne politikom?

Koliko treba da ih glasači uvere da se manu ćorava posla i vrate se svojoj struci, ako se i od nje nisu odrodili?

Sa za širi broj građana relevantnim programom, nadmeni opozicioni lideri treba da se grupišu i ujedine oko osnovnog cilja – pobede na izborima, a posle će deliti resore i funkcije. Ovako će biti samo ismejani od glasača, čak i u gradovima njihovog porekla ili staništa. Koliko je još izbora potrebno da bi se osvestili? Staloženo seli za sto i pokušali da, sa svim ovim usitnjenim partijama i liderima, sastave listu najosnovnijih političkih prioriteta, bez uobraženosti, nadmenosti, sujete i neosnovanih očekivanja.

Sve što su, sa dosadašnjom političkom kombinatorikom postigli je da neke od malih partija i njihovih lidera preskoče cenzus od 3 %, ali da mnogi i definitivno otpadnu i samoukinu se, jer ni to nisu postigli.

Je li potreban uverljiviji dokaz navedene tvrdnje da je glasačima dosta tih umnoženih lovca na sitne političke poene, osim toga da je novoformirana politička grupa, na čelu sa doktorom medicinskih nauka, dobila drugi najveći procenat glasova među opozicionim partijama? Dakle građanima – biračima je dosta istrošenih političara koji su promenili nekoliko partija i funkcija i na kraju osnovali izborne liste novih političkih grupa i propali na izborima.

Na kraju zaključimo: ko je konačno najviše razočaran rezultatima upravo završenih parlamentarnih i gradskih izbora, ovi uobraženi politički lideri sa nerealnim ambicijama ili građani koji su očekivali bilo kakvu promenu.

Autor je profesor Univerziteta u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.