Javno glasanje

Naravno, nije zabranjeno i javno glasanje – zaokruživanje kandidata pred svedocima, ali to retko ko čini i ako čini, čini to iz nekog revolta, protesta, neslaganja ili, pak, lične promocije.

Ja ću iskoristiti pravo na tajno glasanje i glasaću iza paravana, ali želim da vas unapred obavestim za koga ću glasati, za koju listu ću glasati.

Dakle, glasaću za listu koja će u svome programu promovisati, da će doneti zakon kojim će utvrditi krivičnu i materijalnu odgovornost za sve poslanike – odbornike, ministre – pokrajinske sekretare – članove opštinskih veća i druge funkcionere (u daljem tekstu: narodni poslanik) koji u svome delokrugu rada odlučuju o državnoj i privatnoj imovini, na bilo koji način.

Ovo dalje znači da bi svaki narodni poslanik, već u fazi prihvata svoje kandidature, morao da uplati depozit u NBS, odnosno dozvoli upis hipoteke na svojoj imovini.

Koliki bi depozit trebalo da bude i koju vrednost bi trebala da ima imovina koja će biti stavljena pod hipoteku neka odluči zakonodavac.

I ne mora depozit da bude isti za različite „nivoe“ političkih funkcionera, jer ni mogućnost činjenja štete nije ista za narodnog poslanika ili ministra u odnosu na odbornika ili člana opštinskog veća.

Ali svakako da ta vrednost ne bi trebala da bude simbolična, jer ni šteta koju narodni poslanici mogu da nanesu državi i građanima ne mora da bude simbolična, već može da bude realno veoma velika.

Da, reći ćete, ali nemaju svi potencijalni kandidati mogućnost da polože depozit ili pak da nemaju imovinu odgovarajuće vrednosti.

To je moguće i sasvim realno, ali tada treba da nastupi podnosilac liste (politička partija, koalicija više pravnih lica, udruženje građana, …) i uplate depozit u NBS, umesto taksativno navedenih lica na njihovoj izbornoj listi.

Oni kandidati, odnosno one liste koje ne bi uplatile depozit ne bi ostvarili pravo da učestvuju u izbornoj trci.

Uplatom depozita bi obezbedili da, ako narodni poslanik u svome radu nanese drugome štetu (državi, pravnom ili fizičkom licu), tu štetu oštećeni može da nadoknadi, makar delimično.

Time bi obezbedili i ozbiljniji pristup narodnog poslanika svome radu u vršenju političke funkcije, kao i njegovu veću odgovornost.

A to, dalje znači da bi odluke koje bi narodni poslanik donosio u svome radu bile prethodno višestruko proučene i „prostudirane“, jer ako ćeš zbog svoje loše odluke ostati bez jedinog stana ili kuće koju si stavio pod hipoteku, dobro češ razmisliti o odluci koju treba da doneseš, tako da bi mogućnost donošenja pogrešne odluke bila znatno manja, da ne kažem i da bi bila isključena. Realna pretnja oduzimanjem imovine će, sasvim sigurno, „uozbiljiti“ svakog narodnog poslanika i primorati ga da o svojoj odluci ozbiljno razmisli.

Tako su moguće greške ili, pak, namerno dat glas pogrešnom predlogu, svedene na minimum.

Znam da se mnogi neće složiti samnom.

Naći će i neki formalni razlog: neustavnost, protivzakonitost i sl., ali ne mogu kao razlog naći protivmoralnost.

Takođe znam da će se mnogi i složiti sa mnom. Jer, duboko je moralno da si dužan, da ako drugome svojim aktivnostima ili propuštanjem aktivnosti naneseš štetu, istu nadoknadiš.

Eto, dakle, lista koja ispunjava ove uslove neka računa na moj glas.