Foto: F.S./ATAImagesSubjektivni osećaj zločina, počinjenog na nevinim ljudima i decom, nikako da napusti, naš „svetinin“, Novi Sad, još od petka 1. novembra.
Pripadnici tzv. „svetine“ žale za tragično nastradalim žrtvama, usled nečijeg nemara, tihovanjem, tugom, bolom, nevericom. Najmanje što, za izgubljene živote, „svetina“ očekuje jeste da se posle zločina desi odgovornost i kazna u „ruhu“ zakona.
Suviše patnje, stradanja, nesreća, izgubljenih života našlo se u životopisu onih koji nas doživljavaju kao „svetinu“ da bi smo im, i sada, verovali, ćutali i kao pokorna „svetna“ pognuli glave i čekali da Oni nađu odgovornog krivca među sobom. Neko bi morao odgovarati, a taj neko nije zub vremena, kao što je sugerisano sa samog vrha piramide, koja nikada nije ni zašta kriva, već juri napred u „kvantni skok“.
Ne traži „svetina“ “nečiju glavu”, već odgovornost, moralnu i zakonsku, od onih koji su na čelu institucija, ove piramide. Zatim će, „svetina“, poverovati da će se, sve, „utvrditi, ispitati i racionalno pričati“, kao što poručuje premijer iz daleke Kine. Racionalna priča podrazumeva, valjda, i samokritiku ili je to, opet samo, ona „racionalna priča“, za laku noć, zvana bajka za „brže, jače, bolje“… nažalost sa tragičnim ishodom, opet.
„Svetina“ ne želi „hajku ritualno prinošenje žrtve“, ali želi da se, kako reče premijer, da se „utvrditi šta se zaista desilo“, ovaj put. Senke sumnje su razvejane prema svim institucijama, uzalud priča, „svetina“ u njihovu ne veruje, odavno; ni posle: Sava Male, ni posle helikoptera, ni posle poplava, ni posle Doljevca, ni posle „Ribnikara“, ni posle Dubone i Malog Orašja.
„Svetina“ tihuje, tuguje, pali sveće, iz godine u godinu, i pamti. Da li će ovog puta, Oni, postupiti kao „ozbiljna i odgovorna zemlja“, kako je rekla predsednica Skupštine, kao i “uvek u poslednjih deset godina”. Oni ne vide spisak, NJihove, odgovornosti gornjih redova.
„Svetina“, jesu građanke i građani ove zemlje i zaslužuju poštovanje i u životu i u smrti. Zaslužuju poštovanje koje se zove pravo na pravdu.
Jedna ostavka nije pravda, već vijugavi put do nje.
Pravda za nevino nastradale u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu!
Venesa Pitulić, Novi Sad
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
