Jedno pismo Draganu Kolundžiji

Dolazio je kod nas, poslednjih godina sa štapom, jer je imao probleme sa kukom, uvek sa 200 grama kafe ili sa nekim voćem.

„Nije srpski da se u prijateljsku kuću dolazi prazne ruke“, znao je reći.

I uvek je pitao kako je naš unuk Petar (poimenice).

Razgovori sa njim bili su prave književne večeri.

Nas dvoje smo ga podsticali da recituje svoje najbolje pesme. što mu je bilo milo, a on je to činio bolje nego bilo koji glumac: Imao je izuzetnu memoriju i svaku svoju pesmu znao je napamet Iz narodne epike posebno je voleo pesmu Stari Vujadin.

No, njegovo raspoloženje često je bilo ispod crte.

Bio je nezadovoljan, činilo mu se da su mu neki prijatelji okrenuli leđa.

Uzimao je neke sedative da bolje spava, a povremeno je tražio i psihijatrijsku pomoć.

Nama se činilo da nema ozbiljnih razloga za depresivno ponašanje: Trudili smo se da ga osokolimo. Jednom je rekao da je tu boljku nasledio od majke.

Tražio je od nas da mu napišemo ohrabrujuće pismo. Evo jednog pisma koje sam mu napisao:

Dragane, Dragane dragi, pesniče sa planine, šta je s tobom čoveče božji? Kako i zašto tebe, čoveka sa Kozare, pritiska ta moderna aristokratska bolest – depresija? Znaš li ti da junaci iz tvojih pesama – krava Rumenka, konj Putko, Zatvorenik iz ruže, Orah, Kozarčani – dižu bunu protiv tvog ponašanja? Izdao si ih. Oni traže da njihov otac bude čvrst i stamen u svakoj prilici. Čudan si ti čovek. Koliko si dobar i talentovan još si više čudan. Šta ti hoćeš od života? Drugi bi, da su na tvom mestu, pevali od sreće, a ti, kao razmažena primadona, kukaš na svome grobu. Gde se god govori srpskim jezikom, ti si poznat i priznat. Razmisli malo o tome odakle si pošao i dokle si stigao. Nerviraju te neki pojedinci, a zaboravljaš da te prihvata čitav kulturni svet. Moraš biti iznad sitnih zlobnika. Pas laje a karavan prolazi. Oni ne mogu oduzeti ni jotu od tvoje vrednosti.

Čovek postaje ono što misli. Ako misli negativno, negativno će mu i biti. Sve izvire iz glave. Izbaci crne misli iz glave i sve će biti u najboljem redu. Seti se lepih događanja u životu, prve ljubavi, Davičove podrške, lepih reči i tekstova napisanih o tebi. Iziđi na sunce i među prijatelje, nađi izazovnu pesničku temu i brusi novi dragulj. Pošalji ga Letopisu Matice Srpske i budi siguran – biće ti objavljen ako je zaista dragulj. Moraš biti okupiran nekim vrednim radom i onda ćeš zaboraviti vlažne magle. Sinuće vedrine.