U vreme SSSR-a KGB je primenjivao, po vlastitom mišljenju, lukav trik: uz pomoć provokatora je nezadovoljna lica organizovao u grupe, koje bi zatim bile predstavljene kao ozbiljna pretnja po poredak.
LJudi koji se verovatno nikad ne bi pretvorili u aktivne opozicionare prikazani su kao takvi, hapšeni i osuđeni. KGB bi tako opet dokazao da je neophodan državi a Sibir je punjen besplatnom robovskom radnom snagom. Isti trik primenio je i bivši potpukovnik KGB-a i direktor FSB-a (ČK=NKVD=KGV=FSB) Vladimir Vladimirovič Putin: nakon 2014. je preko svojih agenata u rosijskojezičkoj Ukrajini podsticao nacionalizam (što u datim okolnostima uopšte nije bilo teško) kako bi u odgovarajućem trenutku imao opravdanje za vojni upad u „nacionalističku i neonacističku“ zemlju.
Računajući na daleko veću vojnu moć Rosije, smatrao je da će lako obaviti posao i da ga, pritom, niko neće osuditi jer se on samo bori protiv nacizma. Prevario se i u jednom i u drugom. Osim jednog dela Rosijana i jednog dela Srba, niko u svetu nije poverovao u to da su Ukrajinci nacisti. A otpor Ukrajinaca bi i bez zapadne pomoći bio dovoljno jak da spreči njeno podvlašćenje Rosiji i pretvaranje u zapadnu koloniju i sirovinsku bazu.
Prilikom raspada SSSR-a, Rosijska federacija je bila prva koja je proglasila nezavisnost i suverenost. Dakle, Rosijani su sami bili odgovorni za raspad najveće države na svetu i oni sami će (u datom slučaju Putin i njegova klika) biti odgovorni za raspad ili barem ozbiljno slabljenje glavne naslednice SSSR-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.