Početkom 2007. godine napustio sam GSP na veliko olakšanje tadašnjeg direktora Slavena Tice i tadašnjeg gradonačelnika Nenada Bogdanovića, ali verovatno i svih njihovih naslednika do danas.
Potonji me je prilikom jedne od stihijskih promena cene karata, poput ove sadašnje, zbog stručne analize i molbe da to ne čini smenio sa mesta zamenika rukovodioca prodaje karata na radno mesto šefa kontrolora na terenu.
Inače, pre toga sam bio jedan od inicijatora i realizatora sistema izdavanja pretplatnih karata i naplata kaznenih karata, dakle dobro upoznat sa materijom.
No, predmet ovog obraćanja nije moja muka, već stradanje i propadanje jednog velikog uspešnog sistema na štetu svih građana Beograda (i Srbije).
Zahvaljujući „demokratiji“, već od početka devedesetih godina, GSP postaje poligon na kojem se smjenjuju politički kadrovi, čija je jedina odlika poslušnost, nesposobnost i još više nezainteresiranost za prosperitet firme.
Najvažnija delatnost, kao i u drugim državnim i javnim firmama, bila je nabavka i plaćanje dobavljačima čime su se osiguravale egzistencije generacija vlastitih potomaka. Za štetu nanetu firmi nikada niko nije odgovarao, a i neće uskoro.
I u ovoj najnovijoj stihijskoj promeni načina naplate karata nastati će ogromna materijalna šteta za prihode GSP, a i samog Grada Beograda. Ukoliko je gradonačelnik želeo da promeni dosadašnji način naplate morao je obezbediti da sistem koji uvodi radi perfektno od prvog dana (a i kasnije).
Hoće li on materijalno nadoknaditi štetu koja će nastati? Hoće li se makar poneti moralno i dati ostavku na svoje mesto?
Normalno da neće, jer ovo je „demokratija“. A uskoro će i izbori?!
Autor je dipl. oec, bivši zamenik rukovodioca službe prodaje karata GSP
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.