Karađorđeva zvezda i Karađorđeva šnicla

U pripremama za početak rada novog skupštinskog saziva u istoj toj sali, u kojoj su se čule ove reči ispraćene aplauzom svih prisutnih, ubacivaće se vazduh kroz prečistače. Neko je to bukvalno shvatio kao duh nagoveštenog mosta između nauke i politike.

Da li se pitala nauka gde bi bilo bolje uložiti tih 33,5 miliona dinara? Zaista ova odluka nema veze sa ideologijom, a ponajmanje sa ekonomijom, već sa poznatim tenderima na kojima se javi samo jedan ponuđač. I sad svi graknu na tender a besmislenost ulaganja nije na tapetu!

U ZDRAVOM TELU, ZDRAV DUH, te u čistom vazduhu i čista misao! Videće se ko uopšte misli svojom glavom. Kad poslanici budu jeli Karađorđevu šniclu u skupštinskom restoranu, prijaće im čist vazduh, i uopšte u svim prostorijama će njegovo dejstvo biti blagotvorno na polzu njihovih birača. Birači će se zadovoljiti obećanjima kao i do sada. Quod licet Iovi, non licet bovi!

Promenila se klima, kupujemo uređaje da se rashladimo. Kažu da je to globalni problem, na samitima velikih se postižu dogovori, očekuje se da svaki pojedinac svojim ponašanjem doprinese da se efekti ublaže. Zagađenje vazduha je, pre svega, lokalni a zatim i regionalni problem. U prevodu bi to bilo da za poboljšavanje kvaliteta nije zadužena samo gradska već i republička vlast.

Nauka o klimi i zaštiti životne sredine ima šta da kaže – posebno kod sagorevanja uglja i korišćenja mazuta za potpaljivanje. Nepoznato je koje gorivo se koristi za spremanje jela u skupštinskom restoranu, ali biće struje dok Skupština zaseda.

Biće ugodno pa će diskusije beskonačno trajati. Ali svemu dođe kraj: korak po korak kupovaće se opet respiratori, zgodno da se opoziciji zapuše usta. Poslanici će na zvučne i svetlosne signale pritiskivati tastere.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.