Gospodine Predsedniče (ma šta to značilo), čestitam Ti povratak u otadžbinu i ujedno Ti želim srećnu Novu godinu, srećan Božić i dug i uspešan život.
Pišem Ti ovo otvoreno pismo budući da ne znam Tvoju trenutnu adresu a i iz razloga da i drugi ljudi čuju moje mišljenje u vezi s Tvojim „slučajem“.
Prilikom Tvog povratka, na aerodromu „Nikola Tesla“, izjavio si da nećeš tražiti od države Srbije povraćaj oduzete Ti imovine, čija je tadašnja vrednost cca 1,5 milijardi evra. Tom prilikom pozvao si se na to da je hrišćanski oprostiti dugove.
U vezi sa tim uopšte se ne slažem sa Tobom, jer se tu ne radi o tome da si Ti taj novac pozajmio, pa sad opraštaš dužniku dug. Ovde se radi o otimačini i čistom lopovluku, te prema tome nije hrišćanski da takve stvari odobravaš.
Blago meni, Ti svoje traži od Srbije, normalno sa pripadajućim zakonskim kamatama, izgubljenom dobiti i nadoknadom duševne boli zbog primoravanja da se odvojiš od porodice i dragih ljudi, tj. da živiš u izbeglištvu.
Žalosno je, što i u tom slučaju, tj. povraćaja imovine i nadoknade štete, pravi krivci za to ostaće nekažnjeni.
Poznajući Tebe, siguran sam da bi Ti od imovine, koja je iznosila 1,5 milijardi evra, za 11 godina izgnanstva stvorio profit od najmanje šest milijardi evra, što sa početnih 1,5 milijardi iznosi ukupno 7,5 milijardi evra. Za to vreme Republički budžet bio je uskraćen za najmanje tri milijarde evra na ime poreza i doprinosa koje bi Ti platio.
Što se ostalog tiče, procurila je vest u novinama da ćeš se u narednom periodu ipak baviti politikom i da ćeš, verovatno, biti Predsednik, što me je posebno obradovalo jer sam ja među prvima postao i ostao član tvog Pokreta snaga Srbije.
Autor je penzioner iz Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
