Kišni oblaci iz Černobilja 1Foto: Canva

Još pamtimo 26. april 1986. godine, kada je došlo do havarije u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani u Černobilju.

Posle prvobitnog skrivanja informacije o katastrofi, građanima je tada savetovano da ako pada kiša, ne izlaze iz svojih domova. Jer su kišni oblaci, koji pristižu od Černobilja, puni radioaktivnih čestica koje mogu da izazovu teška maligna oboljenja.

Zato sam bio užasnut vešću da je u ovom monstruoznom ratu koji vodi Putin protiv Ukrajine eksplodirala granata ispred nuklearke u Zaporožju. Na svu sreću, bar koliko je do sada poznato, nije se ponovio Černobilj.

Još uvek strepimo da ne dođe do eskalacije rata u kome će biti upotrebljeno nuklearno oružje, kojim je Putin pretio. A nije ni pomislio da i druge svetske sile imaju nuklearno naoružanje, spremne da ga upotrebe, ako zatreba. Naravno, sa katastrofalnim posledicama po čovečanstvo.

Dogodila bi se kataklizma, u kojoj bi sav živi svet bio uništen.

Neka o tome razmisle rusofili, koji ovih dana na skupovima daju podršku Putinovoj agresiji na suverenu Ukrajinu.

Treba da malo prelistaju istoriju, pa će saznati da je rezolucija Informbiroa 1948. godine imala za cilj da likvidira tadašnju Jugoslaviju, a sa njom i Srbiju.

I neka ne zaborave i 1999. godinu, kada Rusija nije ni prstom mrdnula da bi svojim vetom u Ujedinjenim nacijama sprečila razaranje naših gradova i ubijanje nedužnog stanovništva od strane NATO alijanse. A mogla je.

Rusofili, koji podržavaju Putina i njegovu invaziju, treba da pročitaju otvoreno pismo ruskog pisca Mihaila Šiškina, koji je emigrirao u Švajcarsku, da bi se spasao od Putinovog terora, objavljeno u listu Danas 3. marta ove godine, iz koga citiram:

„Ja sam Rus. U ime moga naroda, moje države, kao i u moje ime, Putin čini monstruozan zločin. Putin nije Rusija. Rusija oseća bol i stid. U ime moje Rusije i u svoje ime, molim Ukrajinu za oproštaj.“

Dr Miroslav Todorović, Beograd

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari