Ko su Zaslužni građani, a ko Velikani

Prema podacima iz brošure „Vodič Novog groblja u Beogradu“, saznajemo da je Aleja velikana formirana 1926-27.godine i bila namenjena sahranjivanju ličnosti od posebnog nacionalnog značaja.

Tu leže posmrtni ostaci, između ostalih i Petra Kočića, Jovana Cvijića, Ilije Milosavljevića-Kolarca, Kornelija Stankovića, Stevana Hristića, Nikole Pašića, Milenka Vesnića, Sretena Stojanovića, Milunke Savić, Dimitrija Tucovića i drugih poznatih ličnosti Srbije, preminulih između dva svetska rata i neposredno posle II svetskog rata.

Aleja Zaslužnih građana formirana je 1965. godine, takođe namenjena za sahranjivanje ličnosti od posebnog značaja za nacionalnu istoriju i kulturu.

Prema podacima uprave Novog groblja, odnosno navodima direktora, g. Dragana Baltovskog (iz februara 2019. godine), „za malo više od pola veka, koliko postoji Aleja Zaslužnih građana, sahranjena je 741 osoba. Uz ovu postoji i Aleja velikana, koja, kao prva izdvojena celina, postoji skoro stotinu godina. Ko se sahranjuje u Aleji velikana, ko u Aleji zaslužnih građana? Prema gradskoj odluci u Aleji zaslužnih građana mogu počivati nosioci najviših državnih odlikovanja, članovi SANU i osobe proglašene za počasne građane Beograda, i ne samo to.“

Prema najnovijim podacima uprave Novog groblja u Aleji zaslužnih građana do danas je sahranjeno 805 osoba, što znači da je u toku poslednje dve godine u toj Aleji sahranjeno 64 osobe, odnosno u proseku po 32 u svakoj od zadnje dve godine.

Ako to uporedimo sa podatkom da je tokom poslednjih 50 godina ukupno sahranjeno nešto preko 800 ljudi, to bi značilo da je u proseku svake godine tu sahranjeno po 16 ljudi, dakle da je tokom poslednje dve godine u proseku tu sahranjeno dvostruko više ljudi.

Ovde mi se nameće pitanje: da je taj, relativno nagli skok broja ljudi sahranjenih u Aleji zaslužnih građana, nastao većim delom kao rezultat pandemije kovida 19, ili se, možda, radi o „inflaciji“ broja takvih sahrana, zahvaljujući dobrim delom i odlukama gradskih vlasti.

Iz navedenoga, mislim da bi nadležni gradski organi bili u obavezi da građane malo detaljnije informišu o kriterijumima, na osnovu kojih donose svoje odluke, u svakom pojedinačnom slučaju.

Takvu obrazloženu odluku, ja nisam nigde mogao da nađem.

Evo i konkretnog slučaja koji mi izaziva nedoumicu.

Naime, nedavno su mediji izveštavali o smrti gospodina Brace Petkovića, nekadašnjeg ministra kulture Srbije, ali je jedan deo njih obavestio da će pokojnik počivati u Aleji zaslužnih građana, a drugi da će to biti u Aleji velikana.