Koji pacijenti imaju prednost?

Obraćam Vam se u nadi da će moj glas dopreti do nekog razumnog izvora, jer smatram da ovo što se desilo u slučaju moje majke jeste pokazatelj totalne neprofesionalnosti i neetičnosti zdravstvene struke.

Mi smo iz okoline Smedereva i Smederevske Palanke i javio se problem sa majkom, jer je počela da krvari, i mi smo je odveli kod privatnog ginekologa koji je ustanovio da ima tumor materice koji se proširuje na bešiku i da je potrebna hitna hospitalizacija u Beogradu, a za to nam je potreban uput od državne zdravstvene institucije.

U međuvremenu se javilo gušenje, osećaj opšte malaksalosti, bolovi u karlici i donjem delu leđa koji su se pogoršavali. Otišli smo prvo do Smedereva i Doma zdravlja gde je doktor koji nas je primio pitao da li ona obilno krvari.

Rekli smo da je umereno, ali da to krvarenje traje već 10 dana unazad, da žena ima 55 godina, kod nje je menopauza nastupila već pre 5-6 godina, samim tim to krvarenje nije normalno niti uobičajno stanje. On nam je na to odgovorio da to nije hitno stanje i da dođe posle praznika, u utorak, pritom nije želeo ni da pogleda nalaz privatnog ginekologa.

Onda smo posle ovoga došli sa njom kući, kontaktirala sam telefonom KC Višegradsku, kao što nam je privatni ginekolog preporučio, da bih se raspitala kako je moguće dovesti je tamo, pošto je ona bila u sve lošijem stanju.

Javili su se sa odgovorom da je sada vanredno stanje, da neće da je prime i da procena privatnog ginekologa nije validna sa njihovog stanovišta.

U međuvremenu moja majka sve češće dobija napade gušenja, javljaju se sve učestaliji i intenzivniji bolovi u karlici i donjem delu leđa, tablete za ublažavanje bolova nemaju više uopšte efekta, već od tih bolova nije u stanju ni da se uspava.

Sutradan je vodimo u bolnicu u Smederevskoj Palanci, gde je prima ginekološkinja koja je uradila pregled, pogledala nalaze privatnog ginekologa i usaglasila se sa njegovim mišljenjem o neophodnoj hospitalizaciji u Beogradu. Rekla joj je da dođe u utorak na dodatne analize, u slučaju pogoršanja i ranije.

Mi opet odlazimo kući, bez ikakve terapije, to je bio petak, 17. 4, njoj i u toku tog dana i narednih dana bivalo sve gore, od bolova ne može da spava, sve više je muče napadi gušenja, konstantno leži u krevetu i u ponedeljak je došlo do toga da se neprestano guši uz potpunu malaksalost i klonulost tela i delimično gubljenje svesti.

Zbog toga je vodimo u hitnu u Smederevskoj Palanci, odakle nas oni šalju na ginekologiju, sa ginekologije na urgentno, sa urgentnog na interno i tamo je zadržana, gde nam je rečeno da je imala predinfarktno stanje, da je stanje jako ozbiljno i tu se od ponedeljka nalazi i dalje.

Razlog zbog kojeg se Vama obraćam, a ne nekoj drugoj zdravstvenoj instituciji je što sam pokušala i zvala i svuda su odgovori identični, zbog ove situacije – ništa. Moram Vam reći da su ovi dani koji predstoje prava noćna mora, najviše za moju majku, a onda i za nas, njenu decu koja prolazimo kroz agoniju čekanja i torturu neizvesnosti.

U ovim trenucima pitam se da li su ovoj državi trenutno najbitniji slučajevi korona virusa, a sva ostala teža oboljenja i slučajevi sa procentom stope smrtnosti 5x većom od ovog virusa su na stend baju.

Na televizoru se priča da je svaki ljudski život vredan, pitam Vas i ja da li je stvarno svaki ljudski život podjednako vredan ili neki pak imaju preču vrednost?

Da li je moguće kvantifikovati tu vrednost i na nekakvoj skali odrediti koji život ima manju, a koji veću vrednost? Mislim da je vrednost svakog života jedinstvena i nemerljiva kategorija, da se i u ovoj situaciji treba boriti za svaki ljudski život nevezano da li je u pitanju kovid 19 ili druga još gora oboljenja.

Ja samo želim da pokušam da se izborim da se čujem, da moj glas u masi glasova stavljenih na silent mode dođe do nekoga i da moja majka dobije normalnu šansu i priliku da dođe na taj red vrednih prečih ljudskih života. Mislite li i Vi da je zaslužila tu šansu?

Pozdrav.