Kolarov, fudbaleri, košarkaši… I naš „bog“ Novak

Jesu li to oni koji ne rade, dobitnici određenih materijalnih obezbeđenja u vidu socijalne pomoći i slično, ili oni formalno uposleni sa platom, ako uopšte možemo o minimalcu govoriti kao plati. Ili penzioneri sa jedva nekoliko hiljada dinara penzije. Ako je to uopšte penzija ili zaslužena naknada za rad i maltretiranje nove klase koju ni Marks ne bi mogao precizno definisati.

Nisu to kapitalisti – eksploatatori, zveri su to koji svima oduzimaju i najminimalniji deo kolača, najostrvljenije grabljivice. Oni prvi ne mogu ništa da ostvare u zemlji velikog diktatora. Ni najnormalniju i najminimalniju zdravstvenu zaštitu. Naše zdravstvo odavno je u privatnim rukama.

I ono malo požrtvovanih medicinskih radnika taoci su većine koja obavlja duplu delatnost, u državnom i privatnom sektoru, a jednom nogom razmišlja o inostranstvu. U Srbiji je sve ili skoro sve skuplje nego u inostranstvu, pa i lekovi. Farmaceutske kuće ostvaruju ekstra – profit, kao i pogrebna preduzeća.

U Srbiji provizitoriju od države nijedna grana nije zdrava, nijedna nadstrešnica stabilna. I nemojte da se čudite kada bogati žive u svom paralelnom svetu.

Sportisti koji su na temelju borbe za sveti srpski dres sve naplatili i sve privilegije imaju. Ko može da gradi na Slaviji, pa Deki delija. Kolarov, fudbaleri, košarkaši… I naš „bog“ Novak, ali on je strani poreski obveznik, sa srpskim grbom. Njegova familija ume sve njegove podvige da itekako papreno naplati.

Naši duhovnici, sveštenici koji za šaku evrića i toalete osveštavaju dok nam je sve propalo i sve propada.

I čemu čuđenje kad je mladost rekla „NE“. Takvoj mladosti treba do zemlje da se poklonimo, ako nismo spremni, nemamo kuraži da se sklonimo.

Oni su poslednja nada, oni imaju suštinska prava da odlučuju u kakvoj će zemlji živeti.

Siniša Stojčić, Beograd

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.