Bliži se Nova godina. Bez euforije, reklo bi se, uobičajene pretpraznične gužve, pravljenja spiskova i očekivanja. Izuzev Komunalne policije.
Ona je vrlo predana ovih dana u ispisivanju prijava, naplati prekršajnih kazni i popunjavanju budžeta. Svakodnevno angažovana od jutra do mraka.
Ne na mestima na kojima postoje problemi, gde se ruži grad, kod onih koji otežavaju život Beograđana, već u parkovima, na retkim neuništenim divljom gradnjom i nemarom zelenim površinama.
Bilo bi možda opravdano da na sebe nisu preuzeli i ulogu zakonodavca, tumača gradskih odluka, urbanista i arhitekata, te umesto da brinu i pomognu humano zbrinjavanje pasa lutalica ili iznalaženje rešenja za njihov smeštaj u ledenim danima koji se najavljuju, oni kažnjavaju vlasnike pasa u parku kod Hrama.
Pet hiljada dinara se naplaćuje od kooperativnih, onih koji žure na posao ili se stide što su uopšte dovedeni u situaciju da ih neko legitimiše usred bela dana, osorno objašnjava i bez krivice kažnjava.
Duplo veća kazna predviđena je za retke odvažne koji pokušavaju da dobiju neko valjano tumačenje i ne vade spremno ličnu kartu i apriornu veru u organe reda.
Držeći mobilni kao Sveto pismo, pripadnik Komunalne policije, bez oznake, registarskog broja na vidnom mestu i pokazane legitimacije, krene sa iščitavanjem Odluke o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca na teritoriji Grada Beograda.
To čine uz preskakanje svih delova koji njihovu akciju svode na hajdučiju. Brzo zamoreni nepotrebnim formalizmom koji ih usporava i koči i tako nevažnom potrebom da bilo kome pravdaju postupanje odlažu mobilne i krenu sa „usmenim predanjem“.
Tvrde da park između Narodne biblioteke i Hrama Svetog Save, koji postoji duže od pola veka, nije park, da je preimenovan od strane JP kome je poveren na čuvanje i održavanje.
Da je jedino betonska stazica, izlokana i izlupana do boksa za pse u Karađorđevom parku koridor kojim se mogu kretati, bez obzira na doba dana i noći. Kako je cvetni rasad mesto zamišljeno za sadnju, iz koga izviruje koren. A da je dečije igralište polomljena ljuljaška i dve klupe. Sve to bez slike koja bi dokumentovala.
Za nepropisno parkiranje bar nude varljiv dokaz, za četvoronošce najčešće spasene od neljudi i sudbine lutalica ništa sem utiska koji su poneli u očima da su prekršioci.
Njihovo postupanje ne može se pravdati ni strahom ljudi, mirnih prolaznika ili učenika obližnje škole. Zato što nije na ovom prostoru zabeležen nijedan incident u poslednji deset godina.
Jeste sa nikada privedenim pedofilima, egzibicionistima, lopovima koji plen iz autobusa hitro bace u šipražje. Ali, za takvu akciju očito nisu orni. Nisu ni za registrovanje lica koja u alkoholisanom stanju jutra i večeri provode po klupama.
Nisu za čuvanje nijednog drveta u parku, a isečeno je mnogo, premnogo. Nisu za otkrivanje ko je ceo pojas oko biblioteke đubretom prekrio. Kao ni za neku ozbiljniju dvadesetak metara od zgrade u kojoj je smešteno sedište Komunalne policije, gde je par zidova oteto vlasnicima, gde je parče ulice dato na upravljanje navijačkim grupama, gde je uvedeno bezakonje uz prećutnu saglasnost te i takve Komunalne policije.
U Odluci koja ne sadrži odredbe na osnovu kojih se sprovodi ova akcija Komunalne jasno stoji šta jeste, a šta nije dopušteno. Vlasnici pasa sigurno nisu oni koji će svoje nezadovoljstvo ukupnim stanjem, životom i radom službi demonstrirati svesnim i namernim kršenjem pravila.
Sem humanosti, oni poseduju i dovoljno razboritosti i žilave rešenosti da sačuvaju neki mir za svoje ljubimce. Zato je neshvatljivo da se oni prepadaju, zastrašuju, kažnjavaju, bez upozorenja, informacije o izmenama, čak i molbe i pokušaja uspostavljanja saradničkog odnosa u interesu svih kojima je do parka, ljudi, životinja, života.
Komunalna policija upozoravaće vlasnike da svoje pse šetaju na povocu, a da onim krupnijim stave korpu, kao i da koriste ograđen prostor u parku za svoje ljubimce. Upozorenja slede i za one koji ne počiste nered za svojom životinjom, a ukoliko se ogluše na ove opomene, biće sankcionisani.
Šta zakon kaže?
Član 20: Pas se može puštati sa povodnika da se slobodno kreće samo u parku i na drugoj javnoj zelenoj površini i to:
– u vremenu od 22.00 sata do 09.00 sati sledećeg dana, u periodu letnjeg računanja vremena, odnosno u vremenu od 20.00 sati do 10.00 sati sledećeg dana, u periodu zimskog računanja vremena;
– u neposrednoj blizini škola, vremenski periodi iz alineje 1 stava 1 ovog člana, ograničavaju se do 7.30 sati sledećeg dana, bez obzira na period računanja vremena, osim za vreme školskog raspusta i neradnih dana.
Odredba stava 1 ovog člana ne odnosi se na opasne pse.
Zabranjeno je puštati psa sa povodnika da se slobodno kreće u delu parka i druge javne zelene površine u kojem se nalazi uređeno dečje igralište, kao i u delu pod cvetnim zasadom.
Javno komunalno preduzeće, odnosno privredno društvo, odnosno preduzetnik kome je grad odnosno gradska opština poverila obavljanje komunalne delatnosti uređenja i održavanja javnih zelenih površina (u daljem tekstu: preduzeće) može odrediti javnu zelenu površinu na kojoj je zabranjeno izvođenje pasa, po prethodno pribavljenoj saglasnosti organizacione jedinice
Gradske uprave grada Beograda, odnosno uprave gradske opštine nadležne za komunalne poslove (spomen-groblja i površine uz spomenička obeležja, zasebni visokodekorativni parteri, ispred značajnih javnih ustanova i sakralnih objekata i sl.).
Preduzeće je dužno da u parku i drugoj javnoj zelenoj površini postavi vidne oznake, na kojima je naznačeno u kom vremenskom periodu i u kojim delovima je zabranjeno slobodno kretanje psa, odnosno na kojim javnim zelenim površinama je zabranjeno izvođenje pasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.