U tekstu „Nacionalni realizam a ne nacionalni mazohizam“, „Danas“, 4. avgust 2017, Dragomir Anđelković, istoričar (autor), između ostalog napisao je „kako je Slobodan Jovanović nepobitno pokazao, Konferencija mira koja je usledila posle kapitulacije Nemačke i njenih saveznika vezala je državu SHS za Kraljevinu Srbiju kao njeno produženje i njenu transformaciju“.
Drugim rečima, Kraljevina SHS (potom Jugoslavija) nije bila nova država, već na osnovu doprinosa pobedi saveznika proširena Srbija pod drugim imenom: „Po nas žalosna realnost je da su jugoslovenski boljševici, pošto su uz pomoć sovjetskih tenkova i britanskih geopolitičkih aranžmana instalirani na vlast, tu državu sa srpskim temeljima preuredili na antisrpski način. Nametnuli su nakaradne federalne granice, dodatno oslabili Srbiju kreiranjem autonomnih pokrajina i, konačno režimskim etnomenadžmentom stvarali nekoliko novih ‘nacija’ na račun srpske.“
Autor je naveo šta je nepobitno pokazao Slobodan Jovanović a nije ni pomenuo, a kamoli naveo nešto iz relevantnih dokumenata, kao Niške i Krfske deklaracije, odluke nacionalnog veća u Zagrebu i Mirovne konferencije, a prećutao je i da je regent Aleksandar proglasio ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca zbog čega je i nazvan kralj ujedinitelj a ne kralj proširitelj Srbije.
Stvaranjem Kraljevine SHS, prestala je da postoji kraljevina Srbija a nova država je podeljena na oblasti. Kada su kasnije formirane Banovine, nazvane su po rekama koje su proticale kroz njihove teritorije. Godine 1939. stvorena je nova banovina ali se ona zvala Hrvatska banovina i imala je svoje teritorije i u Bosni i Hercegovini pa i Šid je bio u Hrvatskoj banovini što nije ostalo u republici Hrvatskoj, kada su – kako piše autor – nametnute nakaradne federalna granice.
Što se tiče žalosne realnosti, kako piše autor, normalno je bilo da vlast preuzme do oslobođenja i parlamentarnih izbora, tada u okupiranoj Jugoslaviji i Srbiji jedini Narodnooslobodilački i antifašistički pokret pod vođstvom maršala Josipa Broza Tita, koga su podržavali saveznici i kraljevska vlada i kralj Petar II koji su tada bili u emigraciji. U oslobođenoj Jugoslaviji 1945, komunisti su obnovili Srbiju, ali ne više kao Kraljevinu već kao Republiku.
Zašto autor komuniste koji su organizovali Narodnooslobodilačku borbu naziva boljševicima i kakvi su to bili britanski geopolitički aranžmani, to bi autor trebalo da objasni čitaocima.
Vojvodina je dobila autonomiju zato što se priključila Srbiji i zbog brojnih nacionalnih manjina, a Kosovo i Metohija zbog toga što većinsko stanovništvo nije bilo srpsko.
A veštačko stvaranje novih nacija na račun srpske treba argumentovano dokazati, a ne ignorisati pripadnike tih nacija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
