Lečenje u doba korone

Prvi se odnosi na operisanje katarakte. Imao sam je pre više godina na oba oka, veoma loše sam video, a pošto se bavim pisanjem i slikanjem koji mi dopunjuju malu penziju, morao sam kataraktu da operišem. U mom domu zdravlja, kao i u KCV su mi međutim rekli da mi katarakta nije „sazrela“ i da zbog toga moram da pričekam da ona poraste. Po povratku kući, nisam bio lenj da kataraktu istražim na internetu, na našim i stranim medicinskim sajtovima. I svuda je pisalo da kataraktu treba operisati što pre, čim se pojavi, da odlaganje operacije može da prouzrokuje i trajno slepilo. Kako je, dakle, moguće da se jedna te ista bolest potpuno suprotno posmatra u KCV i u svim drugim, privatnim i ostalim zdravstvenim institucijama?

Kao drugi primer navešću operaciju hernie (bruha, kile) u oblasti prepona. Hernia, veličine pola pomorandže, naglo mi je ovih dana iskočila i zadala veliki bol. I ne samo to – pošto zbog drugih bolesti pijem diuretike, onemogućila me ja da mokrim do te mere da sam se uplašio da će mi bešika pući. Kako su iz hitne pomoći odbili da dođu i da mi pomognu, razmišljao sam i setio se jednog filma u kome ranjenom vojniku njegov saborac u stomak vraća prosuta creva.

To me je podstaklo da postupim isto i pritiskanjem hernie nekako sam uspeo da je vratim u telo. Sve mi se ponovilo i narednog dana i opet sam uspeo da poispadale organe vratim na njihova mesta. Uz uput, dobijen od izabrane doktorke, otišao sam na pregled u KCV. A tamo mi je rečeno da oni herniu više ne operišu, a da se operacija radi samo u Urgentnom centru ukoliko je hernia uklještena, dakle ako poispadali organi ne mogu ručno da se vrate u abdomen. Ali, objasnio sam doktorki koja me je pregledala, na meni hitna operacija ne bi mogla da se izvrši pošto stalno pijem lek za razređivanje krvi te bi bilo neophodno da mi se gustina krvi vrati na normalnu tek posle četiri ili pet dana primanja injekcija fraksiparina. Slegnula je ramenima i uputila me je da herniu pregledam ultrazvukom.

Opet nisam bio lenj i herniu sam istražio putem interneta. I doznao sam koliko ona može da bude opasna bolest, čak i smrtonosna. Jer rupa u stomačnom mišiću vremenom se neumitno širi, a kroz nju u kesu testisa mogu da vam ispadnu i creva. Da ne navodim sve ostale moguće komplikacije, na svim medicinskim sajtovima pročitao sam da je treba što pre operisati. U apoteci sam kupio i neki specijalan pojas kojim se hernia pritiska, ali sam sa istih sajtova doznao da je on veoma nesigurna pomoć.

Uz uvažavanje činjenice da je korona virus sprečio uobičajeno i standardno lečenje ostalih bolesti, ipak moram da pitam: nije li neke bolesti, pored kovida, takođe neophodno hitno lečiti? Pa ljudi od drugih bolesti takođe često umiru, češće nego i od korone. Kakav je to zdravstveni sistem u Srbiji zavladao koji ovu činjenicu previđa?

Drugo, kakav je to zdravstveni sistem u kome vas u njihovim privatnim klinikama isti hirurzi zaposleni i u državnim bolnicama odmah operišu, a u državnim tvrde da operacija nije neophodna? Pa svi smo mi penzioneri godinama uplaćivali i za penziono i za zdravstveno osiguranje. Zbog čega nam je sada ovo drugo uskraćeno?

Na kraju, nemoguće je ne zamisliti se nisu li doktori, koji rade u državnim bolnicama i istim poslom se bave i u svojim privatnim, u direktnom sukobu interesa u odnosu na pacijente. Zar takvim lekarima nije u interesu da vas u državnoj bolnici odbiju i stavljaju na duge liste čekanja da bi vas prisilili da se kod njih privatno operišete i to debelo platite? Kako je ova i ovakva praksa u Ministarstvu zdravlja nevidljiva? I kako se i zašto na nju ne reaguje?

Autor je istoričar kartografije i književnik iz Novog Sada