Masa, pojedinac i vođa

Došli autobusima sa svih strana zemlje Srbije da iskažu koliko su privrženi partiji i vođi. A kakva je uloga pojedinca u masi i mase prema pojedincu? Postoje neke karakteristike zajedničke za masu i pojedinca u njoj na svim meridijanima i ne samo u političkoj nego i drugim aktivnostima, sportskim, kulturnim, ekološkim. Masa koja je podržavala Hitlera, Staljina i, danas, papu to samo potvrđuje.

Zadatak pojedinca u masi je da aplaudira, odobrava, da nosi transparent ili zastavu i da na pomen nekoga iz suprotnog tabora zviždi. On gubi vlastiti i prihvata identitet mase, nije više pojedinac nego njen deo.

Funkcioniše kao poluga u mehanizmu čiji su svi elementi podređeni jednom cilju – onom koji je postavio vođa. Gubi sebe, stapa se sa onima okolo, misli i oseća kao i oni. U reci on je kapljica, a sve kapljice su iste. Koheziona snaga mase je ogromna. Ona poništava slobodu izbora jer je izbor unapred poznat.

Deluje tzv. Jungova kolektivna svest koja ujedinjuje mnoge energije, a pojedinca čini bezimenim. On ne gleda svojim očima i ne misli svojom glavom. Iako potpuno anoniman, čovek koji utone u nju ima osećaj da je blisko povezan sa onima ispred i iza sebe, sa onima levo i desno, koji se osećaju isto kao i on i da tako ujedinjeni imaju ogromnu snagu koja i planine može pomerati.

Tu više nema kritike i samokritike jer je sve podređeno jednom unapred postavljenom cilju kome svi veruju. Koliko je masa moćna toliko je pojedinac nemoćan pa joj se zato i potčinjava, ona je tumač njegovih htenja. Fanatik ne trpi ništa što je drugačije. Manijakalno je opsednut samo jednim ciljem i sve je u njemu – misao, emocije, postupci – podređeno tome.

Fanatizovane pojedinace u masi sjedinjuje ista težnja te deluju jedinstveno kao u nekoj vrsti kolektivne hipnoze. Hitlerove nacističke ideje podržavala je ogromna masa Nemaca.

Jedinstvo se postiže ne kroz širinu pogleda na svet i umetnost već kroz sužavanje misli i pažnje na jednu fiksiranu tačku shvaćenu sasvim nestvarno. Kad fino vaspitanog čoveka na utakmici ponese masa, on gubi glavu, zaboravlja stečene manire i urliče.
Jedinstvo snaga mase zasnovani su na autoritetu stranačkog vođe. Na poznatom mitingu na Ušću, milion ljudi je klicalo obogotvorenom Slobodanu Miloševiću.

Huk je tekao niz Dunav do Crnoga mora. Sve što je on predlagao bezuslovno je prihvatano kao najbolje i najmudrije.

„Dogodio se narod.“

Ali partija koja se temelji na autoritetu vođe, a nema iza sebe čvrstu ideologiju, iskustvo je pokazalo, sama od sebe nestaje kad poklekne vođa. Slobodana Miloševića smenio je drugi miting, onaj od 5. oktobra 2000. godine. Samodopadljive vođe koje su pune sebe treba podsetiti na Ciceronovu izreku „ružno je hvaliti samoga sebe“ (deforme est de se ipso pradicere) i na onu narodnu „krčag ide na vodu dok se ne razbije“.

Autor je profesor u penziji