Mašina pesma

Šaljem vam ovaj mail u nadi da ćete obratiti pažnju na njega. U nastavku ćete naći pesmu moje starije ćerke koja je napunila 15 godina u decembru mesecu, inače je učenik 1. razreda srednje muzičke škole u Nišu klavirski odsek redovno i teorijski vanredno (uporedo).

Sto se pesme tiče ona je odraz vaspitanja. Vaspitavamo je u duhu hrišćanstva i ljubavi sa puno razumevanja i bez ikakvih pritisaka. Ovo je samo njenih ruku delo. Sve ćete shvatiti kada pročitate pesmu. Ja vas molim da je objavite. Ne tražimo ništa samo da Srbija vidi da za nas još ima nade.

Mala zemlja, velikih ljudi

Malo lice, puno velikih ožiljaka

Malo telo, jakog duha.

Srbija, majka

Srbija, zemlja junaka.

Oprosti Srbijo oprosti majko,

Oprosti što smo te obeščastili,

Oprosti što smo, junačku ti krv, zatrovali

Oprosti što smo žrtvu Tvoju zaboravili

Slušala si mnogo štošta,

krik majke sto bez sina osta

Topot konja i vojnika glas

što svojoj zemlji nesebično daruju spas

davala si sve što imaš

jer mržnju u svoj dom ti ne primaš.

Govorili su naši stari:

Svoje čuvaj, nikom ne daj

Dobar budi, pravdu gledaj.

Voli brata k’o samoga sebe

ne daj da drugi zavade njega i tebe.

Pustili smo, majko, sve niz reku zaborava,

pustili smo tvoj ponos, tvoju bol

zaboravili one koji nas nisu,

zaboravili ko smo, jer žurimo stalno,

da stignemo tamo, da stignemo amo.

Pitam se često majko, da li ćemo ikad i mi stići tamo

Gde otišli su Srbi, ali oni pravi, oni borci, oni zaista hrabri.

Da li ćemo ikad majko, vratiti se na put stari

Na put bratstva, put sloge,

Gde se rešavaju muke mnoge.

Da li ćemo ikad majko, setiti se žrtve Tvoje?

Da li ćemo kao nekad reći:

Ja sam Srbin, ne dam svoje.