Mladi pijanista iz Niša i neprofesionalnost izveštavanja

Kao vaš čitalac duboko sam ogorčen načinom na koji ste skroz neprofesionalno, pristrasno i tendenciozno izveštavali o slučaju mladog niškog pijaniste Aćimovića, koji je završio na sudu zbog toga što je komšiji remetio kućni mir.

U pitanju su tekstovi „Aćimović: Ako me osude zbog sviranja klavira, biće to presedan za sve muzičare“ i „Da li je muzika Šopena, Betovena i Baha bučna?“, oba autorke Vesne Torović.

Ovakvim svrstavanjem na jednu stranu – na stranu mladog pijaniste – kao i demonizacijom njegovog komšije koji, gle čuda, želi da ima mir u svom sopstvenom stanu, kao i onemogućavanjem da se čuje i druga (komšijina) strana, pogazili ste sve principe novinarskog kodeksa, što ne bi bilo ništa čudno da je to učinio neki od tabloida (koji takve stvari čine svakodnevno), ali je vrlo čudno da to čini Danas, koji je sve do sada bio simbol objektivnog i profesionalnog novinarstva.

Zašto niste sagledali problem iz ugla svih onih koji u svojim zgradama imaju ponekog sličnog pijanistu zbog kojeg su primorani da muziku u svom stanu slušaju i onda kad to ne žele?

Zašto se niste stavili u kožu onih koji su ili bolesni pa im treba mir, ili su u žalosti pa im nije do muzike, ili imaju malu decu kojima je potreban san, ili, kao što pijanista vežba klavir, isto tako neki matematičar ili fizičar mora da vežba zadatke, za šta mu treba apsolutna tišina da bi mogao da ostvari koncentraciju?

Ako već navodite podatak da se, pored tog jednog komšije iz Aćimovićeve zgrade, ostale komšije ne žale, mogli ste baš malo i istražiti – da li su možda ostale komšije nekoliko spratova dalje pa se kod njih klavir ne čuje tom jačinom kao u stanu tog jednog komšije?

Ništa od toga niste ispitali, nego ste samo tog komšiju prikazali kao nekog negativca koji je protiv umetnosti.

U tekstu se na nekoliko mesta pozivate na to da mladi pijanista nije svirao klavir za vreme kućnog odmora.

Pročitajte zakon malo bolje.

Niko nema pravo ni van vremena kućnog odmora da ometa ostale stanare svojim decibelima.

Sugeriše se i da oni koji ne žele da po ceo dan u svojoj kući prinudno slušaju Baha ili Betovena pripadaju ljubiteljima turbo-folka, što je tek maliciozno i uvredljivo, toliko da ne zaslužuje ni komentar.

Ne bi bilo loše da pročitate i komentare čitalaca na ova dva teksta. Većina njih je objektivnije sagledala problem nego sâm autor ovih članaka.

Osim toga, ovakvo pristrasno izveštavanje može predstavljati i određeni vid pritiska na sud, što je nedopustivo.

Vi ste ovim tekstovima presudili i pre nego što je to učinio sud.

Novinar nije taj koji treba da presuđuje, da favorizuje, da navija, da se svrstava na neku od strana, već je obaveza novinara – baš naprotiv – da obezbedi podjednak novinski prostor obema stranama.

I na kraju – pojedine novine su objavile i izjavu druge strane u ovom sporu. Nisam video da je i Danas to učinio, iako ga na to obavezuje novinarska etika.

Žao mi je, ali ovo je ogromno razočaranje u Danas.

S poštovanjem.