Foto: F.S./ATAImagesMoj Novi Sad je u tami… Moj Novi Sad, plače i žali… Moj Novi Sad je nem od tuge i bola… Poginulo je 14 ljudi, a još za troje nesrećnika se lekari bore u Urgentnom centru Vojvodine…
Zašto, zašto si moj grade zaslužio ovakvu sudbinu… Zbog izdaje i predaje, zbog lagodnog života, privilegija, bogatstva i prestiža ili još gore zbog korupcije, zarada i kriminala…
Zar si zbog toga žrtvovao sopstveno građanstvo, da bi bio prvi? U čemu, u izdaji, prevari, bogaćenju, kriminalu? Ako ti je to bio cilj, priznajem, prvi si u broju poginulih za svoje ciljeve… Broju nedužnih žrtava, ljudi koji su samo seli da se odmore na klupama ispred Železničke stanice u Novom Sadu… Još uvek se sećamo Železničke stanice, koju su moćnici iz Beograda dva puta otvarali, hvaleći se njenom evropskom i iznadevropskom veličinom, svi sa osmehom na licu… Nije bilo davno, pamtimo… Ali danas tih moćnike nije bilo. Bili su neki drugi, neki drugačiji, koji su znali da zlim jezikom odbrane položaje
Srpske napredne stranke, da nije kriva. Krivi su neki drugi, čak i oni iz Titovog doba, oni što su napravili ovu monumentalnu građevinu sa kojom se cela bivša Jugoslavija ponosila.
Krivi su oni što su je napravili davne 1964. godine. Projektant Imre Farkaš i njegovi saradnici sa projektnog odeljenja „Arhitekt“. Krivi su što nisu mogli predvideti, da će nakon 60 godina doći na vlast neka Srpska napredna stranka, koja će angažovati korumpirane izvođače radova (bili naši ili Kinezi) da bi izvršili rekonstrukciju zgrade Železničke stanice u Novom Sadu.
Svi su krivi, sem onih što su stvarno krivi. Četrnaest života je ugašeno, 14 porodica zavijeno je u crno, a nad tri života se još bdi u nadi da će se oporaviti…
Autorka je diplomirani ekonomista i član Društva Književnika Vojvodine Novi Sad
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
