Moja čipovana kartica

Penzionisao sam se pre 24 godine sa punim radnim stažom i od starta penziju primam preko Poštanske štedionice sa kojom sam godinama uspešno poslovao na projektovanju, uvođenju i održavanju računarske mreže, najveće u tadašnjoj Jugoslaviji.

Sa njihovom karticom sve ove godine normalno sam podizao penziju, obično na šalteru Pošte koja mi je veoma blizu.

Za sve to vreme nikada nisam koristio karticu u bilo koje druge svrhe (plaćanje, podizanje novca sa bankomata, krediti, dozvoljeni minus …..) već sam po dospeću podizao celu penziju odjedanput, u kešu.

Prošle godine PŠ me je pozvala radi zamene kartice, tada sam dobio čipovanu karticu i koverat sa PIN (Personalni identifikacioni broj) i preporuku službenice da ga ne zapisujem već da ga zapamtim a zatim uništim koverat.

Kako veoma dobro poznajem oblast IT (a i oboje dece su mi inženjeri IT) znam veoma dobro kakve sve probleme kartica sa PIN-om može da donese svom vlasniku, a pogotovo starijeg životnog doba (svakodnevno slušam i gledam kako u samoposlugama „diktiraju“ svoj PIN kasirkama, bilo da su im ga one tražile ili ne, muče se da se prisete broja, ili ga čitaju sa ceduljice koju drže uz karticu).

O tome na koji način se sve ova „velika tajna“ može „provaliti“ ili blokirati, i na posledice toga, prepuštam čitaocima da razmisle, a u uputstvu PŠ piše: „Pored toga karticu možete koristiti i bez njenog fizičkog prisustva….“

U uputstvu PŠ za bezbedno korišćenje kartice doslovno piše: „Posebno je važno da PIN ne zapisujete na kartici ili bilo kom drugom dokumentu koji se drži uz karticu i ne saopštava ga bilo kome, ni u kom slučaju, čak ni službenicima Banke.“

Razlog mog javljanja je što sam pri podizanju poslednje penzije, na šalteru Pošte, upozoren da neću više moći da podignem penziju ako im ne kažem ili ukucam svoj PIN broj!

Tako im je brže, ovako moraju da otvaraju svoj interni nalog za isplatu.

Nije vredelo to što imam važeću ličnu kartu sa brojem, mojom fotografijom, sa svim podacima i matičnim brojem, čipovanu karticu PŠ na kojoj su svi ostali relevantni podaci, službenica je ostala dosledna uputstvu koje je dobila od rukovodioca.

Penziju sam dobio, ali bez ikakvog dokumenta o izvršenoj isplati.

Smatram da mi niko ne može uslovljavati isplatu penzije na taj način kako ću je podizati ubuduće.

Postavljam pitanje i PŠ i Pošti: Zašto već ne počnete direktno čipovanje građana „upucavanjem“ u telo (novine su već pisale da u nekim nordijskim zempljama, umesto kartice za prevoz „upucavaju“ čip između palca i kažiprsta a korisnici samo prinesu ruku do automata i registruju se), ili čekate još nekog ko je zainteresovan da ubaci i svoje zahteve u čip?

Barem ne bi morali da pamtimo „tajne šifre“. Ali ne brinite, čipovi se mogu programirati i kada su već „upucani“, a tu su mogućnosti neograničene, zar ne?

Autor penzioner iz Beograda