Na Divljem zapadu ništa novo

Sve u svemu, može se ipak reći da se nije dogodilo ništa izuzetno u istoriji SAD: atentati na predsednike te države nisu neuobičajena pojava, a razlika među njima uglavnom je u tome što se jedni završe smrtonosnim ishodom, a drugi srećom ne.

S druge strane, možda i nije nikakvo čudo što se napadi na živote stanovnike Bele kuće nastavljaju i danas.

U zemlji koja me je uvek podsećala na Divlji zapad iz filmova i romana o kaubojima i Indijancima, na kome svako misli da može zakon da preuzme u svoje ruke izgleda kako i ne može biti drugačije. Bar dok se ne promeni amandman na Ustav SAD usvojen 25. septembra 1789, a koji je ratifikovalo tri četvrtine federalnih država 15. decembra 1791, i u čijem 2. članu piše:

„Pošto je dobro organizovana zemaljska odbrana potrebna za bezbednost države, ne sme se kršiti pravo naroda da drži i nosi oružje“.

Što, s druge strane, očigledno omogućava i onima kojima nisu sve koze na broju da kupe pušku ili revolver i sami potraže rešenje za ono što ih muči.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.