foto: Shutterstock/Song_about_summerDa li je nadrealno očekivati i ovakvu scenu?
– Dobar dan, želim da se učlanim u biblioteku.
– Dobar dan. Potrebno je, da pored članarine, napišete esej zašto volite našeg Predsednika, da nabrojite sve njegove zasluge, obavezno navedete da on nikada ni od koga nije primio novac za iskopavanje litijuma, za razliku od nekih, da on nikad ne gubi, stalno pobeđuje od republičkog do studentskog parlamenta, i da, ono najvažnije, molim člansku kartu SNS.
– Pa nemam je. Zar ovo nije biblioteka?
– Jeste, reći će namrgođena bibliotekarka, ali ako ne ispunjavate najvažniji kriterijum za članstvo, onda izađite.
Biblioteke su uvek bile svetionici kulture, izgleda to više nisu i neće biti. Od sad će se gosti književnih, i ostalih umetničkih festivala, birati kroz konkurs čija je tema slavospev.
Šta očekivati u budućnosti? Izbacivanje knjižne građe slobodomislećih pisaca iz bibliotečkih fondova?!
Ovo sada deluje kao neka mračna fantazija, ali u istoriji je bilo i gorih fantazija koje su delovale neostvarivo, pa su se ipak ostvarile.
Nije ovo nadrealnost o biblioteci, već realnost o „demokratskom“ društvu koje je na putu da pogasi svetla slobodne reči.
Društvo u kojem se svaki gubitak kontrole smatra ličnim porazom, pa makar on bio na nivou opštine, mesne zajednice, biblioteke, običnog studentskog paramenta, i kao takav se mora vratiti u pređašnje stanje jedinim mehanizmom koji poseduje nadrealna moć – nasiljem.
Nije poželjno izražavati drugačiji STAV.
Zato razni lokalni moćnici prebijaju prosvetne radnike, zato direktori škola prepravljaju ocene, zato je ponovo otvoreno pitanje iskopavanja litijuma, zato su policajci prekomernom silom udarili na građanina, zato možemo postaviti pitanje: kako promiče terorista koji je posetio majku, a ne promiče održavanje „nepodobnih“ umetničkih festivala?
Mnogo pitanja iza kojih stoji odgovor: „Znaš li ti ko sam ja?“ To je moć koja realnost pretvara u nadrealnost.
Nadrealno je realno.
Sada su umetnici, studenti i slobodnomisleći građani, svi oni kojima je stalo da nadrealno vrate u okvire realnog tako što će iskazati svoj STAV, makar on bio i tako minimalan da ga možemo svesti na pitanja:
Zar je jedna lista izbor?
Zar je članska karta moć?
Ne može biti realnost jednostrana fantazija o moći koja dolazi od vlasti.
Nadrealno je smatrati da moć može zaseniti svetlo iz svetionika slobodne reči.
Podržimo svetla za svetionik budućnosti, očuvajmo STAV slobodne reči.
Venesa Pitulić, Novi Sad
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
