Najdraži Nešice, neko prati svaki tvoj korak

Znam da možda misliš da se jedino ja divim tvojoj neumornoj borbi, ali sigurna sam da nisam jedina koja te primećuje – tvoji postupci ostavljaju neizbrisiv trag, i zato, veruj mi, mnogo drugih ljudi, poput mene, ne mogu da te zaborave. Nikako te ne bismo prepustili zaboravu jer se tvoje ime pojavljuje u onim važnim trenucima kada se boriš za svoju pravdu.

Valjda vodiš računa da li „pazimo na času“, pa zato, o veliki pravniče, ne prestaješ da nas zbunjuješ. Hej, hej, dragi Nenade, Visoki savet tužilaštva (VST) nije institucija u čijoj je nadležnosti da rešava političke nesuglasice, odnosno da se bavi osudama protesta i blokada. To baš nije posao VST-a, evo ja znam, a znam da znaš i ti, nego se samo praviš.

VST je tu da obezbedi nezavisnost tužilaštva, da imenuje i razrešava tužioce, da pazi da nema političkog uticaja na njihov rad i štiti autonomiju sistema. Nigde ne piše da je VST nadležan za organizovanje reakcija na skupove i proteste.

Sećam se kao da je bilo jutros, prošle godine si ljubazno, slatko sa šlagom, za moje dobro, zamolio policiju da sa mnom obavi razgovor u minijaturnoj prostoriji s lepim pogledom kroz prozor obezbeđen čeličnom žicom, zbog „rušenja ustavnog uređenja“ i priredio mi nezaboravno iskustvo. Ah, kakva romantika! Ja, ekološka aktivistkinja koja se protivi režimu koji podržavaš, rušim ustavni poredak? Nije ti lako, o posebno voljeni moj.

Verujem da se u pojedinim delovima svog fascinantnog bića zaista osećaš kao najveći čuvar „zakonitost“ i „pravde“, samo što, moram priznati, tvoje borbe nekada deluju pomalo kao borba sa vetroturbinama… a dobro znaš da traganje za ekološkom pravdom ipak nije tvoj najjači adut.

Zaista razumem, dragi, najdraži Nešice, zašto tvoje postupanje u vršenju tužilačke funkcije ne poznaje granice u zalaganju.

Svi vidimo tvoju opsesivnu posvećenost. Nepravda se, zaista, ne sme tolerisati. Moraš, ipak, priznati da je ponekad važno i odabrati bitke koje neće ostaviti previše tragova na tvom imenu, zar ne? Ne želiš valjda da se ovaj istorijski trenutak srpskog pravosuđa pamti samo po tebi? Znaj da uvek postoji neko ko pomno prati svaki tvoj korak.

Možda ćemo se opet sresti, eventualno na nekoj blokadi, pa da razmenimo mišljenja o tome kako bi trebalo da funkcioniše pravni sistem, šta bi trebalo da bude prioritet tužilaštva, ili možda samo da ti kažem „dobar dan“, a ti da me podsetiš na sve one zakonske norme koje valja poštovati. U svakom slučaju, svako naše buduće zajedničko iskustvo biće nezaboravno, sigurna sam, a budi i ti.

Zauvek tvoja,

dr kriminologije Aleksandra Bulatović, ekološka aktivistkinja koja se bori za prirodu, ali i da bolje razumeš zakon, institucije i tvoje radno mesto

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.