Nameštaj i šut kroz prozor kao oproban recept 

Industrijsko zdanje tada najveće štamparije na Balkanu arhitekta Dragiša Brašovan oblikovao je u skladu sa visokim estetskim i tehnološkim standardima toga doba ugradivši prvi put armiranobetonski skeletni sistem u konstrukciju.

Beogradski izdavačko grafički zavod je i posle Drugog svetskog rata bio izdavački gigant i simbol kulturnog razvoja zemlje.

Kao većinu državnih izdavačkih kuća razorila ga je tranzicija i inflacija tokom devedesetih.

Zgrada je prvi put prodata 2007. i u njoj su prostor zakupljivali uglavnom umetnici, sve do nove kupoprodaje 2021. kada su iseljeni uz obećanje da će im Grad obezbediti novi prostor za rad.

Obećanje još nije ispunjeno.

I novi vlasnik „Bigza“ obećao je da će u  rekonstrukciju zgrade uložiti 40 miliona evra, a u saopštenju za javnost naveli su: „Marera Real Estate Partners je u svom prvom partnerskom projektu kupila zgradu Bigza koju će obnoviti prema oprobanom konceptu kojim se njena sestrinska kompanija, Marera Properties, pozicionirala kao lider u rekonstrukciji znamenitih objekata u Beogradu. Nakon hvaljene transformacije bivše fabrike Beko u današnji Kalemegdan biznis centar i paralelno sa pretvaranjem Palate Beograd u najmodernije kancelarijske prostore, Marera započinje novi projekat sa kompanijom ‘Aleksandar gradnja’, kao partnerom sa dokazanom ekspertizom u rezidencijalnoj gradnji.“

Povodom prodaje zgrade Bigza, jednog od arhitektonskih simbola Beograda, 18. februara 2021. zamenik gradonačelnika Goran Vesić gostujući u Beogradskoj hronici hvalio je projekat i najavio da bi već sutra trebalo da počnu pripremni radovi na zgradi „BIGZ-a“, koji će se odvijati u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, budući da je zgrada spomenik kulture.

– Ova kompanija uveliko priprema projekat rekonstrukcije i za 18 meseci zdanje „BIGZ-a“ će biti rekonstruisano. Fasada će biti obnovljena, a sigurno da je u pitanju jedna od najlepših zgrada u Beogradu. Zgrada „BIGZ-a“ predstavlja modernu i čitav arhitektonski talas koji je bio aktuelan pre Drugog svetskog rata i veoma je važno da bude obnovljena, a siguran sam da će ljudi iz kompanije „Marera properties“ posao uraditi kako bi trebalo. Tako će konačno biti rešen problem stanara susednih zgrada zbog buke, koji nažalost nismo mogli da rešimo, ali će sada to postati prošlost, a zgrada BIGZ-a će postati poslovna zgrada kojom ćemo se ponositi – poručio je Vesić, a preneo Danas.

Od tada je prošlo 11 meseci, a vidnih promena na zdanju nema.

Stanare okolnih zgrada više ne uznemirava ritam bubnjeva i gitara, već celodnevna buka izazvana pražnjenjem enterijera i to kroz prozor.

Na rekonstrukciji koja bi, po rečima Vesića, trebalo da bude završena krajem leta 2022. angažovana je nekolicina radnika koji kroz prozore gornjih spratova mesecima izbacuju papire, nameštaj i ostali inventar iz zgrade.

Sada su počeli da liferuju i gomile šuta koje lete sa 7. sprata stvarajući oblake prašine u kojima se guše prolaznici i stanari okolnih zgrada.

Šut i đubre u dvorištu nagomilalo se do drugog sprata pa se komšije pitaju ko kontroliše ove radove.

Radnike bez adekvatne i propisane opreme trebalo bi da štiti Inspekcija rada i predupredi povrede i nesreće koje se učestalo dešavaju na našim gradilištima.

Stanare okolnih zgrada trebalo bi da zaštiti komunalna policija koja očigledno zaobilazi ovaj kraj.

Rekonstrukciju objekata trebalo bi da nadzire Građevinska inspekcija i Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

Više je nadležnih institucija čiji je posao da prate radove, ali deluje kao da  to nikog ne zanima.

Na sajtu firme Marea uveliko se nudi rentiranje poslovnog prostora i virtuelni obilazak prelepog enterijera zgrade, a u stvarnosti sa prozora leti nameštaj i armirani beton.

Građani koji žive na Savskom vencu, a ne na veb platformi pitaju se da li ovako izgleda „najmodernija gradnja“ koju su najavljivali investitori i čelnici grada.

Na probijanje rokova i lažna obećanja smo svikli.

Maltretiranje Beograđana je postala redovna pojava, ali izgleda da ni minimum komunalnog reda i zaštita života i zdravlja radnika i građana više nisu važni nadležnim institucijama čiji je to posao.

Beograđani ih pozivaju da se probude u Novoj godini i svrate da provere radove na rekonstrukciji zgrade koja je spomenik kulture pod zaštitom, pre no što doživi sudbinu vračarskih vila.

Jer ako je ovo „oproban koncept u rekonstrukciji znamenitih objekata u Beogradu“ kako su u saopštenju pre godinu dana naveli novi vlasnici strepnja i bojazan su zaista opravdani.