„Nećete valjda da nas bijete“

Dešavalo se to i ranije, jer nije ovo prvi slučaj da zlo izađe pred oči. Jutros, dodatno potresena: „Juče je neki tip pucao iz automata, još osmoro mrtvih. A onaj Gašić kaže da je to akt terorizma. Gde mi to živimo!“, reče u suzama, odlazeći na posao.

Plačemo svi, Marčelo.

Iskustvo odranije nam govori da masaža neće ukloniti bol u ramenu, pa spremam alternativno rešenje, krioterapija u domaćoj izvedbi: voda u plastičnu čašu sa štapićem, pa u zamrzivač, time se posle hladi ukočeno rame.

Izađem na travnjak ispred zgrade tražeći grančice za štapiće. Biram prutiće ne deblje od prsta, odbacujem deblje grane.

Na klupi sedi komšinica sa nekom drugaricom, posmatra me, pa će:

„Nećete valjda da nas bijete!“, zadovoljno se smeškajući svojoj dosetki.

„Otkud Vam to pade na pamet, komšinice?“ upitah.

Osmeh na njenom licu ostade sleđen.

„Gledate pogrešne televizije i čitate pogrešnu štampu“, rekoh.

Ko zna koliko je žrtava u ovoj našoj napaćenoj Srbiji a da to ni same ne znaju.

Autor je iz Novog Sada.