Nemojte nas zatvarati u obore

U listu Danas od 13. decembra 2017. godine pročitala sam tekst „Prilikom otkupa knjiga prednost će imati one štampane na ćirilici“, za čiji je naslov uzeta Vaša izjava sa otvaranje skupštine Udruženja izdavača i knjižara Srbije. Budući da sam književni prevodilac, prirodno me je zainteresovalo da otkrijem šta to konkretno znači, jer nisam mogla da zamislim da ključni kriterijum za to da neka knjiga stigne u javne biblioteke bude pismo kojim je štampana. Zato sam bacila pogled i u Strategiju razvoja kulture Republike Srbije (o kojoj se u javnosti inače mnogo raspravlja), misleći da ću tamo pronaći jasne kriterijume za odabir knjiga za otkup. Međutim, prevarila sam se: u toj strategiji se na najopštiji mogući način govori o potrebi popularisanja čitalaštva, unapređenja bibliotečke mreže i bibliotečkih fondova i slično (kao da svi mi ne znamo da ta potreba postoji), a jedini kriterijum koji se konkretno pominje kada je reč o otkupu knjiga jeste ćirilica.

Stoga imam nekoliko pitanja za Vas:

1. Da li to znači da će neka knjiga, makar bila manje vredna i manje značajna sa umetničkog ili naučnog stanovišta, stići u biblioteke ako je štampana ćirilicom, i to nauštrb knjige koja je vrednija i važnija, ali je štampana latinicom?

2. Da li mislite da se čitanjem umetnički ili naučno beznačajnih knjiga štampanih na ćirilici opismenjavaju mladi i podiže nivo obrazovanja stanovništva?

3. Da li zaista mislite da će se izdavači, zarad crkavice koju im JEDNOM GODIŠNJE udelite na otkupu (iako nije sigurno ni da će do nje doći, s obzirom na to da su kriterijumi za odabir knjiga potpuno neprozirni, naročito kada je reč o ovogodišnjem otkupu), odreći mogućnosti da svoje knjige plasiraju i izvan granica Srbije (naročito kada je reč o tzv. knjigama znanja, pošto za njih de facto postoji interesovanje i van ove zemlje, mada smo i ovih dana videli da huligani i kriminalci mnogo lakše cirkulišu po „regionu“ nego knjige)?

4. Da li znate da ćirilica zauzima više prostora nego latinica (20-30%) i da samim tim više košta štampanje knjige na ćirilici nego na latinici, tako da bi crkavicu pomenutu u trećem pitanju pojeli povećani troškovi štampe?

I konačno:

5. Čemu sve to?

Iz Vašeg javnog delovanja poznato mi je da mislite da ćete na ovaj način povećati prisutnost ćirilice u javnom prostoru, ali mi nije jasno zašto je to potrebno, naročito u današnjem, povezanom i umreženom svetu. Na taj način nećete nikoga navesti da ćirilicu koristi više nego što ju je i ranije koristio. Pismeni ljudi, oni koji vladaju sa oba pisma i čitaju ne obraćajući ama baš nimalo pažnje na to kojim je pismom napisan tekst koji čitaju (govorim iz vlastitog iskustva), koristiće i jedno i drugo pismo u onoj meri u kojoj su ih i ranije koristili. Nepismene nije briga ni za ćirilicu ni za latinicu, tako da je i njima svejedno. Ali ćete zato, ispunivši ćirilicom jedan mali prostor kakav je ovaj u kojem mi živimo, taj prostor zatvoriti za sve druge. Sve druge ćete lišiti mogućnosti da se sa Srbijom, njenom kulturom, njenim nasleđem, njenim duhom, upoznaju tamo gde se to čini najbolje – na samom izvoru. Stvorićete klaustrofobični i zagušljivi prostor iz kojeg će svako ko ima imalo pameti želeti da pobegne. I to će i činiti, pa će otići tamo gde se smatra prednošću i bogatstvom to što umeš da čitaš na nekoliko pisama, to što govoriš nekoliko jezika i gde niko nije izbrisan iz javnog prostora zato što ne koristi neko pismo ili neki jezik.

Da li Vam je to cilj kada promovišete ovakve mere? Ako jeste, kažite nam otvoreno, da mi koji ne volimo da nas zatvaraju u obore bežimo odavde jer Vam očigledno nismo potrebni.

Autorka je književna prevoditeljka iz Beograda