foto (BETAPHOTO/Kabinet predsednika Severne Makedonije)Evropskog Kim Džong Una iliti srpskog diktatora AV niko nije ozbiljno shvatio dok se znojio spremajući palačinke u onoj kasarni, osim možda ona tri vojnika koja su naslućivala da se u njegovoj glavi rodila misao o vraćanju – uvođenju vojnog roka.
I dok su se ostali uglavnom smejali njegovoj trapavosti u kulinarskim veštinama, njegova ozbiljno načeta misao vratila se izvornim radikalskim korenima iz devedesetih kada su iz sigurnih busija bodrili narod u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu da silom odupru neprijateljima srpstva, od kojih tog naroda više u Hrvatskoj skoro da nema, a na Kosovu se sprema realizacija po istom scenariju za ono preostale i izdane Srbe.
I grubo napuštene od čoveka kome su svom dušom verovali, od Predsednika – diktatora koji ih je nizom postupaka i sam dotle doveo revnosno sprovodeći sve sporazume. Događaj Banjska bila je samo jedna u nizu neveštih režija, kao i zalepljena palačinka na tiganju. Sa ciljem da uz pomoć njegovih bogatih čauša ubrza taj postupak. A na pitanju Kosova se narod najviše opredeljivao, ko jeste, za njega.
Između toga rešio da rasproda Zapadnu Srbiju, pošto je Istočnu već kolonizirao. Rio Tinto i rudarenje. Svu pažnju je privukao, a Kosovo je već otpisao.
I posle toliko godina to saopštava u zavijenoj formi, ali, opet daje nadu vraćanjem obaveznog vojnog roka.
Geostrategijsko – politička situacija mu ide na ruku, ali zaboravlja da Srbija više nema dece, ili vrlo malo. Školske ustanove su poluprazne, velika je opasnost da se ne mali broj ugasi. Njihova deca, to jest članovi njihove bande sačuvaće svoju decu od pokusnih ogleda čoveka bez vizije, osim da po svaku cenu sačuva svoju vlast.
A iza nje sakriveni stoje na hiljade i hiljade obogaćenih članova, izviru kao korov i SPC, koji su ćutajući saveznici.
I sad će ta nepostojeća deca da povrate Kosovo, ili ćemo na to pet vekova čekati.
Jednostavno poručujemo, nemamo i ne damo našu decu njegovim prljavim namerama.
Ima te privilegovane skorojeviće i bogataše pa neka sa njima vodi ovu zemlju i u ambis, kao što i vodi.
Teško je gledati svu tu vojsku, sve pukovnike i generale kako mu salutiraju. Niko da mu kao Vojvoda Živojin Mišić jednom drugom Aleksandru kaže :“Dosta Aco, u ćoše.“
Ako budeš dobar možeš na košarku.
Autor je iz Beograda
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
