Nikad nisam pisao nijednim novinama, ali odgovor Ministarstva kulture i informisanja Basu me je “inspirisao’. Rečenica koja mi se najviše sviđa i koja je najtačnija, jeste poslednja rečenica u odgovoru.
Šta očekivati od Ministarstva koje u Evropi izdvaja najmanji procenat budžeta za kulturu. Ne znam da li finansiranje Informera i sličnih časopisa spada pod ovo ministarstvo, ali verovatno nije daleko.
Iako su možda i stručni, a i imaju dobre namere, visoki kulturni radnik odlučuje šta kome pripada, pa čak, da bi mu se dodvorili, rade ono što očekuju da se njemu sviđa. Tako je i sa pomenutim knjigama.
A Slavko Goldštajn, koga Ministarstvo očigledno ne voli jer je hrvatski pisac, jeste Jevrejin kome je deo porodice stradao u Jasenovcu i detaljno se bavio tom temom. I on je našao da je cifra od 700.000 žrtava preuveličana i da je to najviše 115.000 do 120.000. Naravno i to je strašno, ali to ne odgovara trenutnoj politici u našoj zemlji. Ja sam mislio da je kultura univerzalna kategorija, ali naše Ministarstvo je podleglo trendovima u društvo koje forsira vladajuća “elita“.
Sve što Bas napiše, iako za “elitu“ malo neobičnim stilom, duboko je promišljeno i istinito. A čime bi se drugo bavio nego Srbima i našom pameću i glupošću. Na vrlo duhovit način potkači svakoga, pa kad se neko nađe pogođen, kao sad Ministarstvo, oni reaguju. A šta bi drugo. I njihov trenutni rad je deo stvarnosti. Da l’ pameti ili gluposti, pitaćemo Basa.
Pozdrav.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
