O znaku Z, nekad i sad 1Foto: Canva

Možda vam može biti interesantno ovo moje podsećanje na upotrebu slova „Z“ s početka sedamdesetih, a i mogući prilog današnjih promišljanja odakle slovo „Z“ na ruskim tenkovima i kao njihov ratni, osvajački poklič.

Ovo su naslovne strane časopisa „Znak“ koji je osnovala grupa studenata Filološkog fakulteta 1973. i koji je bez ikakve pravne osnove zabranjen posle četiri broja, a redakcija smenjena. Na koricama br. 2-3 je „Z“ – „još živi“, a simbolično se odnosi na 3. jun i pravo na slobodu i otpor. Tu je bilo ozbiljnih problema tako da smo u sledećem broju stavili „Ž“ – kao naduvana žaba. I to je bio kraj časopisa. Ukapirali su poruku. Ovo „Z“ smo stavili kao simbol, a lansirao ga je film Koste Gavrasa „Z“ – „još živi“ (iz 1969.), prema grčkom alfabetu. Taj znak su koristili pobunjeni studenti levičarskih opredeljenja, pa i mi. Sovjetski komunisti su u početku podržavali Gavrasa i hvalili taj film kao antiamerčki, pa i znak „Z“ dok nije snimio film „Priznanje“ („L’Aveu“ – 1970).

Svaka vojska i politički pokret u okviru svoje vizuelne komunikacije prihvati neko obeležje. Pošto Putinu danas ne bi odgovaralo da mu vojska nosi na tenkovima petokrake, kao resentimen sovjetskog komunizma, ili „andrijin krst“ u službi ruskog imperijalizma, izabrali su „Z“ latinično, a ne ćirilično – „?“, da se „Vlasi ne dosete“, mada bi im više odgovarala „svastika“ – kukasti krst.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari