Objekti koji narušavaju humani ambijent priobalja: Pogled na projekat „Marine Dorćol“ iz komšijskog ugla

Sigurni smo da su činjenice koje iznosimo bitne za potpunije sagledavanje predmetne teme, te kako se one u vašem tekstu ne spominju, molimo vas da ovaj naš tekst objavite.

Sve informacije kojima raspolažemo proistekle su iz „Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Stambeno-poslovnog građevinskog kompleksa Marina Dorćol“ (u daljem tekstu: Studija).

Idejnim rešenjem Stambeno-poslovnog kompleksa „Marina Dorćol“ predviđena je izgradnja 15 objekata: 13 kula, 1 dugačka lamela i 1 kratka lamela.

Dve najviše kule postavljene su uz samu obalu i svojom visinom od skoro 40 m znatno nadvisuju objekte u susednom naselju Dunavski kej sa jedne strane i objekat nekadašnje Termoelektrane „Snaga i Svetlost“, sa druge strane kompleksa.

Ostale kule su pozicionirane po obodu kompleksa, nešto su niže, ali i one nadvisuju susedne objekte.

Takvi objekti narušavaju izrazito humani ambijent naselja Dunavski kej i priobalja.

U sredini kompleksa postavljena je dugačka lamela u obliku latiničnog slova „S“, koja se pruža paralelno sa rekom. Njena visina iznosi preko 30 m, a dužina oko 180 m (po našoj slobodnoj proceni, jer se dužina ne navodi u Sudiji).

Objekat tolikih dimenzija i tako postavljen, kao kakav bedem razdvaja grad od reke, te po mnogo parametara vrši negativan uticaj i na stambeno okruženje u neposrednoj blizini kompleksa i na šire okruženje.

Takav objekat sprečava strujanje vazduha sa reke i prirodno provetravanje stambenih blokova u okolini kompleksa, dovodi do promene mikroklime, stanarima u komšiluku uskraćuje vredan pogled ka reci, onemogućava slobodan pristup i „silaženje grada“ na reku, te neosporno pogoršava uslove života u okruženju.

U kompleksu je predviđeno 1.181 parking mesto u garažama. Kako, zbog visokog nivoa podzemnih voda garaže ne mogu da budu ukopane na veće dubine, samo je jedan deo parking mesta mogao da bude smešten u podzemne garaže, dok je drugi deo smešten u nadzemne. Nadzemne garaže nalaze se u okviru postamenata objekata, u nivou prizemlja i prvog sprata.

U projektu se navodi da je kolski pristup kompleksu moguće ostvariti iz ulica Dunavski kej i Dubrovačka. Uvidom u projekat da se zaključiti da će se saobraćajna veza kompleksa „Marine Dorćol“ sa gradom ostvarivati kroz podvožnjak ispod Dunavske ulice, a zatim kroz Dubrovačku ulicu.

Naglašavamo da je, kao i podvožnjak, i Dubrovačka ulica uska, dvosmerna, sa svega dve saobraćajne trake.

Kroz nju ka gradu prolazi autobus na veoma frekventnoj liniji 26, koji, nedaleko od izlaza iz podvožnjaka, u samoj kolovoznoj traci ima stajalište bez proširenja. Usmeravanje preko hiljadu novih vozila tim pravcem stvorilo bi velike gužve, povećalo zagađenje vazduha i buku, te u ekološkom smislu veoma loše uticalo na životnu sredinu.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da će, i pored planiranog znatnog povećanja broja stanovnika, autobuska linija 26 ostati jedina linija javnog linijskog prevoza u tom delu grada, sve dok duž Dunavske ulice ne bude izgrađena nova planirana saobraćajnica (za šta se nigde ne navodi rok).

Ceo kompleks se sastoji iz nekoliko celina. U tim celinama postavljeni su veoma gabaritni postamenti objekata (postament jednog od objekata, na primer, okvirnih je dimenzija 130 m x 68 m, a visine je oko 8 m). Postamenti uglavnom imaju po dve nadzemne etaže – prizemlje i sprat. Sa ravnih krovova postamenata, na nivou drugog sprata, uzdižu se stambeni delovi objekata.

Postamenti u velikoj meri „zatvaraju“ kompleks, jer su neprohodni u nivou prizemlja, čime onemogućavaju slobodno kretanje pešaka. Iz tog razloga kompleks se ne bi mogao nazvati „otvorenim gradskim blokom“, kako piše u Idejnom rešenju.

Veći deo kompleksa u parteru je zauzet, to jest izgrađen, tako da je samo mali deo od 38.500 m² zelenih površina mogao da bude zastupljen na tlu i to: 4.800 m² sadnice koje su zasađene direktno u zemlju i 2.800 m² zelenila u parteru koje nije direktno na tlu.

Znatno veći deo zelenih površina, skoro 31.000 m², nalazi se u nivou drugog sprata na visini od 8 m, na ravnim krovovima postamenata i garaža, zatim u delu ravnih krovova i terasa objekata, kao i u žardinjerama.

Uvidom u studiju konstatovali smo da je kroz uslove za projektovanje bilo zadato da kompleks treba da ima minimalno 30% zelenih površina u kontaktu sa tlom, dok je predmetnim projektom predviđeno samo 10%.

Svi ovi navodi, uz više dodatnih pitanja, proisteklih iz bojazni kako će biti rešena infrastruktura, sastavni su deo naših prigovora na „Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Stambeno-poslovnog građevinskog kompleksa Marina Dorćol“, koje smo, u okviru redovne procedure, predali Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

U ovom trenutku čekamo odgovor na naše prigovore, kao i održavanje trećeg dela javne rasprave na temu Studije, koje nam je na prethodnoj javnoj raspravi najavljeno u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

Unapred vam se zahvaljujemo na objavljivanju ovog teksta u celini, u vašem štampanom izdanju.

Smatramo da će iznete činjenice pomoći da šira javnost stekne potpuniju sliku o pitanjima koja se tiču „Marine Dorćol“.

S poštovanjem,

Stanari Dunavskog keja i Donjeg Dorćola

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.