Foto: Pixabay/SakurayimPrethodnih par dana u žiži javnosti našla se izjava glumice Marije Karan da pre 10 godina skoro niko u Srbiji nije koristio imejl. Da li je ona stvarno tako mislila ili je htela da skrene pažnju na izvesno zaostajanje Srbije u komunikacionom razvoju datog perioda, ostaje predmet subjektivnog suda.
Ono što je svakako bilo nemoguće zaobići, kako na društvenim mrežama tako i na raznim internet portalima, jeste eksplozija osuđujućih, uvredljivih, i zlonamernih komentara.
Kako se samo usudila da izjavi tako nešto? Srbija je 2010. kao i danas bila ekonomski, digitalni, i pravno-društveni tigar. Pa, mi smo Evropa za sve Evropljane, Amerika pre svake Amerike; Kolumbo je bio Srbin!
Ukoliko uzmemo u razmatranje izjavu gospođe Karan kao takvu, možemo se složiti da većina nas jeste koristila imejl, i to dosta pre 2010. godine. Možda čak i pre 2000. Međutim, ovaj put pažnju nije skrenula nepromišljena izjava Marije Karan, već ekstraordinarna reakcija javnosti.
Zašto je to tako? Kako je Marija uspela da pogodi Ahilovu petu srpskog društva i prouzrokuje atomsku reakciju, u odnosu na sva prethodna pucketanja javnosti povodom znatno bitnijih tema, direktno vezanih za naš narod, a dolazeći iz tabora vlasti?
Sve mi se čini da je zlonamerno, zavidno, pakosno i nekritično zameranje, pustilo duboko korenje u našem društvu. Takozvano vađenje značenja iz konteksta, zanemarivanje svega pozitivnog što neko čini, a veličanje minijaturnih grešaka, dostiglo je sam vrhunac. Koliko je daleko otišlo, govori nam činjenica da neki čak osporavaju i nacionalnost jednog Novaka Đokovića na osnovu njegovog poreskog obračuna.
Takođe, pitanje vredno postavljanja jeste: Da li jedna uspešna, zadovoljna, filantropski orijentisana osoba zaslužuje da sa nađe na meti svog sopstvenog naroda, zbog jedne neprepečene izjave u jutarnjem intervjuu? U trenutku kada u istom tom intervjuu govori o inicijativama projekata, kojima će pružiti pomoć tom istom narodu koji je izveo na stub srama, i to u sektoru kulture, koji je prethodnih godina srozan na samo dno!
Deluje kao da je na vagu srpskog društva za merenje kvalitetnog doprinosa stavljena preventivna tona neostvarenosti i sujete, ne bi li slučajno došla do izražaja kvalitetna inicijativa.
Živimo u doba najvećih i najdužih „Seoba srpskog naroda“, ikada. Svake godine preko 50.000 mladih ode iz države. Problem ne bi bio ni upola toliki, ukoliko bi se ti isti mladi vraćali u svoju zemlju maticu.
Međutim, određeni razlozi izuzev ekonomskih „pull faktora“ zadržavaju te mlade u inostranstvu, u potrazi za boljim životom.
Eto, pade mi na pamet, možda je jedan od razloga upravo to što je veoma teško NE zapaziti da se ovaj fenomen ne manifestuje u normalnim, razvijenim zemljama. Izopačena psihologija, neprosvećenih, koji misle da je početak i kraj civilizacije u Srbiji, a sve što je izvan Srbije – nije nam ni do kolena!
Ta zabluda neupućenih, neupoznatih sa globalnim prilikama, dovela je do megalomanskog veličanja samih sebe, i do toga da nam se u krajnjoj liniji jedan razvijeniji deo sveta, i mentalno drugačiji – podsmeva.
Ti isti ljudi tobože se busaju u grudi kao veliki Srbi i patriote. Živeći u zabludi moralnih vrednosti, ušančeni u Kosovskom boju, praveći pobede od poraza.
Autor je politikolog, polazmol master studije Univerziteta u Padovi, Italija
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
