Opozicija da podnese ostavke

Desi li se da je i 60 posto u pravu, to je velika sreća, Gospodu neka se zahvali. Bude li, pak, 75 posto u pravu, mudri ljudi reći će da je to sumnjivo. A bude li taj 100 posto u pravu, e taj je onda nasilnik, ološ, najveća hulja“ (Stari Jevrejin iz Pokarpatskog kraja).

Ne postoje greške Slobodana Miloševića, još manje greške Aleksandra Vučića.

Postoje samo greške opozicije.

Prva, što nakon ovakve tragedije uopšte priznaje da postoji aktuelna vlast.

Druga, što sa tom vlašću hoće da razgovara.

Vlast ne postoji, tu je formalno, prisutna je nominalno na papiru, oličena kroz titule i kroz spoljne parametre moći, simbole potrebne da zadovolje sujetu i pohlepu svedenu na prazne priče i kamčenje kredita po belom svetu, a u ime građana Srbije što ne znaju ni zašto se, ni kako se, ni koliko se zemlja zadužuje.

Nema tu ni razgovora ni dogovora.

Opozicija, koja je do juče sama bila vlast, samoproklamovano se nudi „da artikuliše zahteve građana“.

Ne trebaju građanima posrednici i tumači. A zahtev je samo jedan.

Imala je opozicija dvanaest godina, da uredi ustanove i počne da vrši zakone. Pa to nije učinila. Sada traži da bude punomoćnik građana u pregovorima „sa vlašću“. Zašto? Da bi sutra uradila sve ono što nije juče? I prekjuče?

Jedino ispravno što može sada ta opozicija da uradi, ako joj je stvarno stalo do Srbije, jeste da podnese ostavke i napusti Skupštinu. I pridruži sei građanima „u svojstvu“ građanina, ne „u svojstvu narodnog poslanika“. I ne, na čelu kolone.

Ostavke da se podnesu kao čin neslaganja sa politikom nečinjenja i povlačenja institucija. I u znak protesta. Ukoliko smatra da treba da se podnesu. Neka to učini u četvrtak, zajedničkim saopštenjem.

Sistem koji doživi raspad u naletu besa obesnog deteta treba ostaviti da se uruši sam od sebe.

Milan Cvetićanin, Vršac

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.