Osiromašeni uranijum u usijanju

Tekst je poslat redakciji 13. 3. 2023. Po sadržaju i mojoj nameri to nikako ne može biti tekst o osiromašenom uranijumu.

Međutim, u prikazu teksta je čitaocima preporučen link za profesionalni tekst o aktuelnim događanjima u sukobu u Ukrajini pod nazivom: Šta je osiromašeni uranijum i koliko je opasan?, u kome je korektno navedeno da lekari i naučnici veruju da može imati opasne i nepredvidive efekte.

Po svemu sudeći države se neće lako odreći upotrebe OU u vojne svrhe uprkos problema sa skladištenjem, kao i pri sletanju aviona posle akcije sa neutrošenim mecima zbog njegove zapaljivosti. Prednost tog oružja je upravo osobina metaka da se pri udaru u tvrdu metu (tenkovi, kamenito tlo, betonska zaštita bunkera) zapale i usijaju a vrhovi šilje i na taj način brže i dublje prodiru. Pri tom se oslobađaju usijane opasne čestice, koje uništavaju posade u vojnim objektima, ali i ugrožavaju životnu sredinu oko pogođene mete.

Da ne bi čitaoci ostali u zabludi da sam učestvovala u polemici o OU i da nemam stav o opasnostima, osvrnuću se na njegove osobine kao radionuklida. Podsetila bih da osiromašeni uranijum emituje pored alfa i beta jonizujućeg zračenja i gama zrake slabijeg intenziteta. Moj stav se može naći u časopisu Praxis Medica, vol. 48, Supl. 4, 2019. u tekstu „Poreklo nanočestica u vazduhu i njihov uticaj na zdravlje“, iz koga je sledeći izvod:

IARC* ostaje pri svojoj definiciji da gama zračenje pripada najopasnijoj grupi 1, bez dodatnih napomena. A za alfa i beta-emitere, koji se unose u organizam, neophodno je imati dokaze na ljudima da bi se odredilo koji će se radionuklid pojedinačno naći na listi. Smeše radionuklida (izotopa), koje se nazivaju prirodni, obogaćeni i osiromašeni uranijum, jesu alfa, beta i gama emiteri.

Dakle, kada radionuklidi, alfa i beta emiteri, ulaze inhalacijom, hranom ili vodom u organizme ljudi i životinja, onda mogu biti kancerogeni u najopasnijoj grupi 1. To je definisano 2012. godine i čeka potvrdu za uranijum na ljudskoj populaciji. Koliko slučajeva treba da se zabeleži, ne zna se, ali se zna šta se dogodilo u Iraku, Siriji, Avganistanu, Hadžićima (BiH) i našoj zemlji na jugu Srbije i na KiM.

Nije slučajno što se relativizuje definicija, jer se ovde ne radi o uranijumu kao konstituentu mnogih jedinjenja prirodnog i antropogenog porekla, već o nanočesticama koje se emituju kada OU metak udari u tvrdu metu. Pogotovo je opasnost veća zato što se na jugu Srbije i KiM koristilo reprocesirano isluženo nuklearno gorivo sa tragovima plutonijuma priznatog kancerogena u grupi 1 prema IARC katalogu od 2012. godine.

* IARC – International Agency for Research on Cancer

Autorka je fizikohemičarka