Otvoreno pismo gradonačelniku Radojičiću: Dabrovi su se vratili na Beljaricu

Povodom 2. februara, Svetskog dana vlažnih staništa, koji se obeležava kako bi se ukazalo na značaj i neophodnost njihovog očuvanja, hteo bih da vas podsetim na jedno obećanje koje ste izrekli prošle godine, a povodom 22. maja, Svetskog dana zaštite biodiverziteta, kada ste najavili da će Beljarica i forland leve obale Dunava u Beogradu konačno postati zvanično zaštićeni.

Citiram: „Kada je reč o zaštiti forlanada leve obale Dunava koji se nalazi oko Beljarice, njegova površine je 1.850 hektara, i nakon okončanja procedure pred nadležnim institucijama, Skupština grada Beograda će doneti odluku o zaštiti“, kazali ste i dodali da su beogradska prirodna dobra još jedan od potencijala razvoja grada kroz promociju eko-turizma na održiv način.

A ovo me područje posebno brine jer je gradu neophodno zbog zaštite od poplava, zbog čega sam i jedan od inicijatora pokretanja procedure za njegovu zaštitu, tamo još 2010. u okviru projekta „Krila širom Balkana“ koji je koordinirala međunarodna asocijacija BirdLife International i podržala Evropska komisija, a Gradski Sekretarijat za životnu sredinu prepoznao njegov značaj i prihvatio inicijativu.

Može biti da sam vašu najavu zaštite Beljarice i šireg forlanda loše shvatio? Meni je to zvučalo kao da će se desiti u skorijem periodu, nekoliko meseci, na prvom zasedanju Skupštine grada Beograda, no nakon sada već osam meseci mi se sve više čini da sam ponovo ispao naivan, te da izjava nije ni imala svrhu da najavi skoru zaštitu, već samo da stvori prigodnu iluziju da se Grad time bavi, kao kada ste ono jednom nahranili vrapce, ali se niste potrudili da se potom hranilice redovno dopunjavaju.

Da utvrdim kakvo je sada stanje biodiverziteta beljaričkog čiju ste zaštitu onomad najavili, otišao sam juče tamo. To je prostrano plavno područje između Dunava i nasipa, na najširem mestu preko 2,1 km široko. Nastanjuje ga više od 180 vrsta ptica, od kojih sam ja tamo juče opazio par odraslih belorepana, drugog orla s plenom u kandžama, omanjom ribom. Pa i mladog jastreba u niskom nadletanju jata pataka, koje su s lakoćom prozrele i prezrele njegovo neiskustvo, toliko da se nisu ni štrecnule od jastreba 2 m iznad glave. Da, i preko 30 zviždara, zlatočelih plovki koje se kod nas u većem broju sreću tek dole na Dunavu niže Kladova, dok se oko Beograda retko viđaju, a i tada samo po 2-3 ptice.

Ovo područje nastanjuje i 60 vrsta sisara, no oni se ipak teže viđaju. Kako bilo, sreo sam čuvara nasipa koji je potvrdio moja očekivanja: dabrovi su se vratili na Beljaricu. Našao je oglodan i zašiljen jasen, kao da će neko njime neko probosti vampira, a kasnije je opazio omanjeg dabra kako halapljivo žvaće.

Zavod za zaštitu prirode Srbije izradio je studiju i zvanični predlog za zaštitu 18,6 km2 podunavskih plićaka i šuma 2014. godine. U proleće 2021 (više od sedam godina otkako je Zavod podneo predlog za zaštitu), vi ste najavili da će Forland leve obale Dunava u Beogradu konačno postati zvanično zaštićen. Jedino što se od tada desilo jeste širenje divlje gradnje na područje budućeg Predela izuzetnih odlika, toliko da je samo nakon vaše izjave tu niklo 30-ak ilegalnih vikendica.

Nadam se da ćete pre kraja svog mandata ubrzati proceduru da se Forland leve obale Dunava nađe na dnevnom redu zasedanja Skupštine grada. Ili ćete još jednom da nahranite vrapce?

Autor je ekolog iz Lige za ornitološku akciju