Palanački duh Nemanje Rujevića

Opozicija, kaže on, treba da iskoristi ovu, za Vučića veoma neprijatnu situaciju gde mora da bira „između istočne i zapadne vatre“ tako što će se držati po strani, ćutati i čekati da on napravi koban korak „okretanja leđa Rusiji“ kako bi onda njegovo (nacifikovano i korumpirano) biračko telo prevela na svoju stranu i tako osvojila vlast.

Šta više, dodaje Rujević, opozicija nikako ne treba da trči pred rudu sa svojim „principijelnim stavovima“ da stane na stranu silovanih i ubijanih i time se pridruži EU jer … a šta je EU uradila za nas? Šta je sa slobodom medija, sa sumnjivim privatizacijama, sa partijskim zapošljavanjem…zašto na to žmure gospoda iz EU tako dajući vetar u leđa Vučiću?

Siguran sam, barem se tako nadam, da ćemo se svi složiti da između apsolutnog horora koji doživljavaju stanovnici Ukrajine i dodeljivanja nacionalnih frekvencija u Srbiji ne može biti nikakvog znaka jednakosti. Zato mi zaista nije jasno otkud Rujovića uopšte ideja da ih pravi? Kako ga nije stid da u istu ravan stavlja ovo retko viđeno varvarstvo koje se pred našim očima iz dana u dan događa u Ukrajini sa već tradicionalnim i poslovičnim nedostatkom medijskih sloboda u Srbiji? I na kraju zašto bi uopšte neko drugi bio kriv što MI imamo problem sa medijima, netransparentnim tenderima…a posebno zašto bi se to lomilo preko leđa nesretnih Ukrajinaca?

Možda EU birokratija i podržava Vučića, polu-zatvarajući oči pred očiglednim nepravilnostima, nepoštovanju institucija, i svemu drugom baš zato da na vlast umesto njega ne bi došli ljudi ovakvih nakaradnih ideja (a nije da nema kandidata)? Ako ih nije briga za patnje Marijupolja zašto bi ih bilo briga za bilo čije druge? Možda oprez EU i nije tako neopravdan? Da, ako treba zažmurićemo na jedno oko i progledati kroz prste sve dok imamo kakvog takvog „garanta stabilnosti“ ali je na vama da sami rešavate svoja interna pitanja. Uostalom suštinske promene su jedino tako i moguće.

Ako mi ne vidimo da je Vučić loš i da je bio Šešeljev ađutant i reichminister propagande jednog defakto nacističkog režima, pa zar neko stvarno misli da će neki polufrizirani izveštaj evropske komisije o slobodama medija nešto promeniti? Pa zar neko stvarno misli da to treba da nam bude ucenjivački kapital da se ne uradi nešto što je toliko esencijalno da bez toga civilizovano društvo uopšte nije moguće?