Park za Dušana

Danas bi verovatno svoju decu učio da pecaju i igraju šah. Dušan je voleo pecanje i šah.

Dušana su ubili ispred njegove kuće. Dušan je imao 14 godina.

Dušan je bio učenik osnovne škole „Vladislav Ribnikar“.

Danas desetine hiljada ljudi šeta Beogradom zbog nasilja koje je postalo naša svakodnevnica. Nasilja koje je kulminiralo masakrom nevinih učenika te škole.

Šetaju zbog podela društva na „nas“ i „njih“. Na „patriote“ i „izdajnike“.

Dušana su ubili oni koji su mislili da imaju prvo da odlučuju ko je „dobar Srbin“ a ko „neprijatelj“. Mislili su da brane Srbiju i Beograd od Dušana. Dušana koji je imao 14 godina i bio učenik obližnje škole.

Zato danas šetamo i za Dušana.

Čovek od 40 godina nije sa nama. Sa nama je sećanje na nasmejanog dečaka. Takav će zauvek ostati dokle god ima onih koji ga pamte.

Dušanova porodica je predložila da zelena površina na Slaviji, poznata kao „Mitićeva rupa“ ponese ime Dušana Jovanovića. Dušan je pored tog parka živeo. U tom parku se igrao. Pored njega je ubijen.

Beograd mora da pamti Dušana. Sina i brata naših sugrađana. Našeg komšije. Druga iz školske klupe. Dečaka ubijenog samo zbog svoje boje kože.

Beograđani moraju da pamte i žrtvu, ali i zločin. Zbog Dušana. Zbog svih nas.

Nazovimo park na Slaviji imenom nasmejanog dečaka. Dečaka koji je voleo pecanje i šah.

Autor je šef odborničke grupe „BeDem – Demokratska stranka“ u Skupštini grada Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.