„Penzioner broj 58372 otpisuje šefu države“: Autorski tekst Čeda Nedeljkovića

Elektronsko doba poslalo je pisma u muzej. Sve se svelo na esemesove od nekoliko reči i potpisom od dva slova (inicijali). Jezik žalosno siromašan. Bolje rešenje je telefonski razgovor mobilnim.

Prošlo je više od deset godina otkad nikom nisam napisao pismo, sem za novine, a ni meni nije niko.

A danas, prvog decembra dobio sam, verovali ili ne, pismo od šefa države Aleksandra Vučića!

Obraća se on meni penzioneru broj 58372 (taj broj je zapisan na kovertu) toplim rečima pisanim krupno, font 14, sa velikim razmakom između redova tako da to mogu pročitati i oni koji imaju dioptriju broj pet.

Sve lepo prilagođeno nama penzionerima koji smo postali predizborno važne ličnosti.

Zahvaljuje nam on za beskrajno strpljenje koje smo pokazali „tokom godina reformi, godina u kojima smo opravljali našu privredu, zapošljavali ljude, gradili puteve, pruge i bolnice (stalna mantra), a penzije nisu rasle onom brzinom kojim su rasle plate“ (narodski rečeno to je podilaženje).

Dosad ste trpeli, od odsad nastupa srećno vreme za penzionersku masu u Srbiji (milion i sedam stotina hiljada glasova, kakav potencijal).

I obaveštava nas predsednik o onome što je ponovio bezbroj puta, da dobijamo prvu oktobarsku povišicu i od 5,5 odsto, a već od januara dodatnih 12,8 odsto, što ukupno iznosim 21,1 odsto.

Za poslednje dve godine, od januara 2022. do januara 2024 – rast penzija biće 56,1 odsto, „najveći u istoriji Srbije“.

I sve to predsednik upoređuje sa 2012. godinom koja je njegov stalni poredbeni oslonac.

A posle toga nastupa Periklovo zlatno doba u kome uživamo već 11 godina.

Da budemo još ushićeniji podseća nas da je tada, pre Periklovog doba prosečna penzija bila 202 evra, a obećava da će u sledećem januaru biti gotovo dvostruko veća 390 evra i, kakve sreće, cilj je da do kraja 2024. iziđe na 450 evra.

Podseća nas on, da ne zaboravimo, da smo dva puta u poslednje dve godine dobili jednokratnu pomoć po 20.000 dinara.

Pismo sam dobio sa vrha, a odgovaram iz svoga podnožja.

Predsedniče, do neba Vam hvala na ovim vestima koje treba da nam ulepšaju život u ovo predizborno vreme (na izborima, kako reče Miloš Vučević se odlučuje o „opstanku i nestanku našeg naroda“. Glasaćemo za opstanak, ne daj Bože da nestane naroda).

A sad evo nekih podataka koji treba da Vas vrate na zemlju kako ne bi izgledalo da nam je ugodan život uz parizer.

Oni, podaci, su sa aktuelnog pijačnog cenovnima po kilogramu: pasulj 500 dinara, krompir 150, kupus 100, crni luk 200, beli 500, paradajz 250, paprika 300.

Cene u prodavnicama nisu nimalo veselije. Kilogram svinjetine bez kostiju 900.

Zavod za statistiku kaže da prosečna potrošačka korpa košta 853 evra, a prosečna plata iznosi 730.

Hvalite se zdravstvom, a na operaciju kuka ili katarakte čeka se beskrajno dugo, a da bi se katarakta operisala kod privatnika, kad onome što čeka puknu živci, treba platiti 1.400 evra.

Višegodišnja ušteđevina čoveka sa prosečnom platom.

Ne znam da li imate podatke o cenama hrane u zemljama Evropske unije.

Ali ljudi koji dolaze otuda kažu da je hrana kod nas dosta skuplja, a plate dosta niže.

Ne verujem da će po hiljadu dinara koje ste obećali svakom srednjoškolcu i ono što dajete uz studentsku karticu poboljšati stanje.

Liči mi to na paketić koji daje Deda Mraz pred Novu godinu.

Da li će to, uz brašno, šećer i ulje koje delite biračima, što mi liči na korupciju, uticati na izborni rezultat?

Da li će Vam pomoći skupocena SNS-ova reklamna publikacija, sva ilustrovana i u bojama, za koju su potrošene velike, narodne pare, videćemo.

Upamtite, narod ne možete žednog prevesti preko vode.

Autor je profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.