Oštro pero vaše kolumnistkinje Snežane Čongradin nekako uvek pred neke važne izbore otupi prema poziciji i naoštri se prema opoziciji.
Tako je bilo pred predsedničke izbore, tako je i sada. Kolumna u broju od 28. 12. 2017. vrvi od paušalnih ocena i ničim dokazanih tvrdnji redom preuzetih iz bogatog arsenala SNS-ove propagandne mašinerije, posebno aktivne nakon preuzimanja vlasti u Republici a pred beogradske izbore, kada je trebalo jednim udarcem ubiti dve muve, smeniti gradonačelnika Beograda i sahraniti Demokratsku stranku koju je tada predvodio.
Glavni izvršioci tog posla bili su Informer i Kurir, koji se bar docnije oglasio onim čuvenim „Srbijo, izvini“. Šta je dokazano do svega toga?
Koliko je za pet godina vladavine SNS-a podignuto optužnica i koliko je doneto pravosnažnih presuda? A politička volja sigurno nije nedostajala. Bolje bi bilo da ste se posvetili analizi, pa ako treba i osporavanju, podataka koje je u broju od 27. 12. izneo g. Slobodan Gavrilović.
Ne treba naravno ići u drugu krajnost pa glorifikovati i amnestirati od svega bilo koga pa i bivšeg gradonačelnika. Verovatno je da on kao i svaki čovek i svaki gradonačelnik ima svojih grešaka i mana, ali jesu li one u okviru normalnosti ili van toga kakve danas imamo? Osim toga, ne radi se samo o g. Đilasu. Treba da se upitamo kakve bi bile posledice onakvih pisanija ako se u njih poveruje. Sa Đilasom u tom slučaju automatski otpadaju i oni koji su ga podržali (Janković, Jeremić, Stefanović) a posredno, ako smo dosledni, i Aleksandar Šapić, koji je u vreme onih „crnih“ dana bio saradnik, a ako se ne varam i drugi čovek gradske vlasti. Za onu drugu grupaciju demokratskih stranaka lako ćemo naći materijale u fiokama SNS-a (žuti lopovi, pašnjaci i livade) a ostali ili nisu pouzdana opozicija ili nisu evropski orijentisani pa i njih nećemo. Svima njima bi najbolje bilo da odmah odustanu od izbora pa će tako vlažni snovi raznih Vučićevića i Rističevića biti ostvareni.
Ovde se zapatila neka naopaka logika da ne treba birati između lošeg i manje lošeg. „Neću da biram između većeg i manjeg zla“, „Ne želim da jednu nepodnošljivu vlast zameni druga podnošljivija“, „Ne treba nam finiji Vučić umesto Vučića“, govore oni čije su glave uronjene u oblake. U stvarnom svetu, kako kaže jevrejska poslovica, nekada se mora birati ne između dva dobra, ne između dobra i zla, već između dva zla. Ko tu ne želi da se opredeli nesvesno radi u korist većeg zla. A u čemu je suštinska razlika između medicinskih i društvenih bolesti?
Kada je u vreme rata Vinston Čerčil upitan kako on kao antikomunista može da sarađuje sa Staljinom, odgovorio je otprilike ovako: „Ako bi Hitler napao pakao, solidarisao bih se sa Đavolom.“ Naša vlast ne mora da brine sve dok se niotkuda ne pojavi Neko za koga će nam svi Čistunci garantovati da je to onaj Pravi. Pa ovde ni Sveti Sava, ako bi se pojavio po drugi put među Srbima, ne bi prošao kao kandidat za ministra vera.
Autor je lekar specijalista
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
