Pisao sam pre nekoliko godina pismo RTS-u, ali ništa od toga

Pa šta mi smeta, da tako usmeravam svoj život?

Možda ima više tih pojava, ali je jedna evidentna. Uporna i nerazumljivo postojana. Gledajući program trećeg kanala RTS-a, vrlo često se na njemu emituju koncerti ozbiljne muzike, emitovani iz obilne zaostavštine muzičkog odeljenja preko deset godina. To je za pohvalu. A šta nije u redu i šta treba popraviti?

Nedostaju informacije nama gledaocima – slušaocima, a to su: koje muzičko delo se izvodi i ko su izvođači?

Naravno, da je to pisalo na ekranu pre početka izvođenja, ali posle toga se to više ne može pročitati. To praktično znači, ako se ne „uhvati“ trenutak ispred emitovanja, možete slušati sat-dva neko delo i više ne postoji mogućnost da saznate bilo šta o tom delu i o izvođačima.

Čak i na kraju, posle aplauza publike, koja je uživo prisustvovala koncertima, u dugačkoj odjavnoj špici se emituju organizatori koncerta, snimatelji, kamermani, stručnjaci za zvuk, svetla, sekretari (ima ih bezbroj), vozači (čega), datum snimanja i kraj.

A o umetnicima, kompozitoru, izvođačima, delu, ni govora. Poznato je da publika, slušaoci koji uživo prate izvođenja u koncertnim salama, obično imaju u rukama programe u kojima piše sve što je važno za koncert kome prisustvuju. Lagano ga pročitaju uoči početka koncerta ili u kratkim pauzama, ali ponekad i diskretno bace pogled i u toku izvođenja, da bi nešto proverili, potvrdili ili bilo šta.

Ali, ovi naši edukativni „snabdevači“ muzičkom umetnošću, ne popuštaju u svom tvrdoglavom ophođenju prema nama, konzumentima i „teraju svoje“. Ovo namerno pišem grublje, ne bih li ih podstakao da naprave „mali korak – veliki dobitak“.
Svedok sam kako se radi u Evropi u sličnim situacijama. Evo kako:

Čak i za vreme izvođenja muzičkog dela, povremeno se pojavi traka sa strane ekrana sa informacijama o delu, izvođaču, čak i više puta u toku emitovanja. Kome to može zasmetati? Nikome, samo može biti od koristi. A na kraju, na špici koja se vertikalno pomera, umesto članova ekipa, snimatelja, sekretara i drugih, možete pročitati ukratko imena: dela, orkestra, kompozitora, dirigenta, solista, članova orkestra, koncert-majstora, imena prvih, drugih instrumentalista i tako dalje. To je pravi odnos i poštovanje prema gledaocima i slušaocima. Čovek dok to ne vidi, i ne zna kako se to radi u kulturnim sredinama.

Pisao sam pre nekoliko godina pismo RTS-u i predao na ulazu u zgradi. Ništa od toga. Oni rade svoje, „uče nas“ kako ne treba i dalje uživaju u ćaskanju uz kafu. Niko se ne žali i rade tako iz loše navike, reklamirajući sebe, a ne autore te velike umetnosti.

Površno, zar ne?

Autor je akademski slikar i pisac

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.