„Nepodnošljiva lakoća beščašća u Ribnikaru“: Pismo majke ubijene devojčice Ane Božović i dvoje roditelja bivših „ribnikaraca“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Zalud pisanje, zalud vapaj. Ovde je i Bog odavno digao ruke od ovakvih ljudi. Setimo se vapaja oca momka nastradalog u Namenskoj i zle horde msloumnika koji sikću na ožalošćene ne bi li sačuvali plate. Pravedna kazna za ovakav narod je nestajanje.

2. @Ded ti slobodno mozes da nestanes. Ostale koji zele da zive ne povlaci u svom depresivnom ispadu za sobom. Skola nije prokleta, roditelji pravdu neka potraze u sudu.Cigla nikog ubila nije. Itekako ima dece koaj zele da idu i dalje bas u tu skolu. Navodjenje da njima Memorijalni centar nije potreban a onda horsko pljuvanje po onima drugacijeg misljenja lici na ocajnicki i osvetoljubivi cina. Postavljanje table je sasvim dovoljno, decu im nikakav centar vratiti ne moze.

3. Ribnikar i III gimnazija su radadnici lažnih vrednosti. Meorijalni centar je minimum što država mora da učini

4. Tužno je da se moraju psiati ovakvi tekstovi. Tužnbo je da postoji lažna elita kakva postoji u Ribnikaru koja je ista kao elita na vlasti, možda i gora jer za ove vlasti znamo kakvi su, a za ove smo mislili da su ipak ljudi. Bravo za hrabrost, za psianej ovakvog teksta. I neodustajanje.

5. Užasno mi je žao pobijene dece i njihovih pretužnih roditelja. Smatram i da nikako nije smelo da se dogodi da ako su se kandidovali ne budu izglasani u savet roditelja. To ovo društvo mora da podnese. Takođe je odavno moralo biti dogovoreno na koji način će škola V.Ribnikar nastaviti ili ne sa radom uz postavljanje memorijalnog centra. Znam da mišljenja u vezi sa tim čak i u grupi pogođenih roditelja mogu biti izuzetno različita, tim pre je morao biti postavljen okvir u kome bi se na dostojanstven i empatičan način došlo do nekog iole prihvatljivog rešenja, naravno pre svega za grupu roditelja ubijene dece. Ovaj članak, koji (opet – dva stara autora) izuzetno moralno diskredutijući druge puca na sve strane, ne doprinosi po mom mišljenju rešenju dostojnim tragedije 3.maja i predivne dece i Dragana, koji su tu školu voleli. Sa druge strane poštujem u potpunosti svako mišljenje mame Ane Božović, koje bi moralo biti deo rešenja za obeležavanje i nezaborav ovog strašnog događaja.

6. Ako propustimo ovu šansu da učinimo sve što je u našoj moći da preokrenemo ovu negativnu spiralu. Bol se pretvara u muk, a muk se može samo pretvoriti u osvetu. Životi ubijenih treba da budu temelji insitucije koja će dostojno slaviti civilizacijske vrednosti i otvoriti prostor da se naprave društvene promene kako se nikada ne bi dešavali ovakvi masovni zločini, kako bi se trajno radilo na smanjenju nasilja, razvoju humanističkih vrednosti i znanja. Društvu je neophodan Memorijalni centar kao obrazovni prostor i debatni prostor koji nam je nedostajao.

7. Kad nisi siguran da li ćeš reći nešto prigodno-ćuti.Decu ništa ne moze da vrati.

8. Oprostite!

9. Ovo je varijacija clanka istih autora od prije neki dan. Tada sam napiao komentar ta roditelji iz ribnikara ne bi trebali niti smiju imati monopol na odlucivanju o memorijalu. Takodjer sam rekao da treba izbjeci da memorijalni centar postane glorifikacija zlocina i ubice. Nakon masakra u skotskoj skoli u Dunblane-u, skola je srusena pa je ponovo izgradnjena na istom mjestu. Sto se tice memorijala postavljen je kamen obelisk u crkvi u Dunblene-u kao i memorijalni vrt u ukviru skole. Niko nije ni pomisljao da cijelu skolu pretvara u memorijalni centra. Dakle moze se razgovarati da li skolu treba srusiti i ponovo izgraditi i o vrsti memorijala koji je prikladan ali pretvaranje cijele skolu u memorijalni centar je najgori a prijedlog. Najgore od svega sto je ova citava ova tema postala stvar kampanje koje nemaju veze sa samim memorijalom.

10. Imam ogromno poštovanje prema ovom neopisivom bolu i tragediji koja je i mene duboko potresla, ali nemam razumevanje za ovakav rečnik, ovu histeriju i mržnju! I slažem se sa jednim od prethodnih komentara da ovo nije dostojno tragedije koja se dogodila 3.maja. Takodje se slažem da je pretvaranje cele škole u memorijalni centar najgore moguće rešenje! Tako nešto je nečuveno! I dokle će traumatizovana deca te škole i njihovi roditelji da trpe ovu torturu? Hoćemo li stvari da rešavamo preko ledja ove dece? Zar ne treba oni sada da nam budu prioritet? Isti moćni ljudi ne silaze sa medija svakodnevno i toliko su isključivi da se više niko i ne usuđuje da bilo šta kaže. Neistomišljenike vredjaju, ponižavaju i nipodaštavaju! Dokle? Svako ima pravo na svoje mišljenje i svako ima pravo da glasa u skladu sa svojim uverenjima. To nije nikakav zločin kakvim se ovde i svuda predstavlja. Bojim se da ova rasprava već postaje kontraproduktivna. Rešenje treba prepustiti stručnjacima.

11. Dok svi o ovome.. Malo Orasje i Dubona nek samuju u svojoj tuzi. Njima ni centar, ni dviriste ni parkic kao obelezje. Jer, to su seljacka deca.. seljackih roditelja, koji svaki dan iznose na humke iznose njohova omiljena jela , svece i svoje duse.. tako jedino znaju. Njima cemo ponuditi nasa ledja. Okrenuta.

12. @Marijana Apsolutno nemaš ni poštovanje a ni mrvu saosećanja. Jer da imaš ne bi napisla ALI…jer posle ALI sve što si rekla ne važi. Ako ovakvi kao ti i deca koju vaspitavaš idu u ovu školi onda je treba sravniti sa zemljom….Svugde u svetu se mesta zločina odvoje i više nikad ne koriste na način koji su do trenutka zločina. Zar Vam je važnije da budete fensi nego da imate malo ljudskosti us ebi i da to razvijate kod svoje dece?!!! Kao da je važno u koju školu će deca ići i gde će se ona lokacijski smestiti? Zar nije suština da škola bude mesto učenja, druženja i lepih uspomena dece?! Vama očigledno nije.
    Gde je nestala ljudskost?!

13. U ovom pismu vidim ogorčenost i poziv na ljudskost.
    Bolna je ovo tema, mora da se razgovara.

14. „Svugde u svetu se mesta zločina odvoje i više nikad ne koriste na način koji su do trenutka zločina.“

    Nije tacno, bezbroj primera na tu temu, nijedna skola ni fakultet ni trzni centar nije postao mauzolej posle teroristickih napada, ubistava i slicno. Lako se moze proveriti. Cak i Utoji u Norveskoj nista nije sruseno, i jedva su minimalnu skulpturu podigli jer stanovnistvo nije htelo da ga svakodnevno podsecaju na ono sto se tu desilo. Nehumano je i odrasle ljude, a kamoli malu decu svakodnevno podsecati na ovako uzasan zlocin. To nije pijetet vec tortura prezivelih. Zato to niko u svetu ni ne radi.

15. Najveci i najakutniji problem naseg drustva je jedna nezrelost. Nezrelost pojedinca da kao odrastao covek primi i snosi odgovornost za svoje postupke, odluke, reci… Da kada pogresi zrelo i odgovorno ustane i kaze Izvinite. I to je ljudski. Nasem narodu uvek neki mama i tata moraju da kazu sta da misle i kad da cute a kad da nesto kazu. Nemaju svoju glavu – uvek kolektivnu. Da ja vidim sta ce da kaze onaj sto svi mislimo da je Cool u drustvu pa cu to i ja da mislim. Oduvek je tako bilo. I dokle god je tako, nemate te vase jadne male bedne zivotice u svojim rukama. To malo godisnjih odmora sto se islikate po nekim plazama u bikinijima koje ste jedva kupile na rasprodajama po Beogradu, taj novi telefon sto vam dete trazilo da ga kupite da bi bilo drustveno prihvaceno (izjava jedne izuzetno slaboumne majke iz Ribnikara) je vas top, vrh. Dalje od tog telefona, tog bikinija, te tasnice sto ste je obesila preko rucice ili tog pseudo besnog auta koji valjda treba da posalje signal da ste i sam besan – e to je vas maksimum. I tako. Cekajte da vam drugi kazu sta da mislite, da vam drugi odzive te vase bedne, duhom siromasne zivote. A Elitu vec gledate, ne?

16. Mislim da bi ova opravdana doza besa, tuge, ljutnje i mržnje trebalo da se usredsredi na počinioca zločina, a ne na nedužnu decu koja su pukom srećom ostala živa..