Moji prvi trenuci, od porodilišta, porodičnog doma u tadašnjoj Lole Ribara, šetnji u kolicima na Tašmajdanu, Kalemegdanu, Knez Mihailovoj, bezbrižnom odrastanju u najbezbednijem gradu na svetu, čvrsto me vezuju za moj Beograd.
Beograd o kojem su svi pričali, koji je imao dušu, miris, identitet , istoriju!
Šta smo mu to uradili?
Naša inertnost i uljuljkanost doprinela je da gomila polusveta i ološa sada upravlja njim i našim životima u njemu!
Odgovaralo nam je da bude otvorenog srca i domaćin za sve ali trebalo je da budemo oprezniji!
Dozvolili smo šačici primitivaca da upravljaju ovim gradom, da pišu neku novu istoriju, ostvaruju neke svoje bolesne ideje, izmišljaju gondole, jarbole, diraju nam Skadarliju, prave spomenike za koje nikog nisu pitali…
Pojam lepog nije isti za svakog. Ono što je njima lepo i što ih podseća na zavičaj, nije nama Beograđanima! Boli me svaka njihova fontana, spomenik, iživljavanje!
Žao mi je što nismo preuzeli oprobani recept mnogih evropskih metropola i ono što je činilo Beograd sačuvali, popravili, a na obodu grada dali nekim novim Beograđanima, koji su se dokopali vlasti, da prave neki svoj Beograd.
Da se razumemo, nisam protiv napretka i savremenih ideja, ali jesam protiv primitivizma i gluposti!
Nadam se da ima još nekog ko razmišlja kao ja ili bar slično! Krajnje je vreme da zaustavimo ovaj javašluk, nemar i primitivizam!
Ruše nam pozorišta, postavljaju nove idole, koji su pri tom narkomani i eskort dame, kriminalci, žene i deca plaćenih ubica!
Treba li oni da budu naša tema i predmet našeg razmišljanja i razgovora? Treba li njih da gledaju naša deca? Mislim da je to sramno i nedopustivo!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
