Ukinuta mi je mogućnost da preko medija naše Crkve kako u dijaspori tako u otadžbini demantujem iznošene neistine od strane episkopa austrijsko-švajcarskog g. Andreja u Hramu Sv. Trojice u Cirihu čiji sam ktitor sa vernicima iz cele Švajcarske.
Zato kao prvi (od 1969) i dugogodišnji sveštenik SPC u Švajcarskoj i kao osnivač (1993) i prvi predsednik Dobrotvorne fondacije pravoslavnih hrišćana u Švajcarskoj (HOCS), osećam obavezu da ovim putem obavestim vernike, i da obelodanim istinu o tome ko je odgovoran za neizmernu moralnu i materijalnu štetu nanesenu integrisanoj srpskoj zajednici u Švajcarskoj. Novonadležni episkop za Švajcarsku g. Andrej (2014) završio je što su njegovi prethodnici na neprimeran način pokušavali preko 20 godina: uništenje matične Crkvene opštine SPC u Švajcarskoj i njenih struktura, godinama jedinstveni primer za uspešnu integraciju naše Crkve u inoslavnom svetu. Ne samo da su ovim postupkom uništene decenijama mukotrpno građene duhovne, administrativne, finansijske, prosvetne i društveno kulturne strukture Crkvene opštine Svete Trojice u Cirihu, nego je izgubljen i crkveni centar (kapela Sv. Petke, istorijska biblioteka „Katarina Jovanović, sala za prijeme, kancelarije, učionice, gostinske sobe i sveštenički stanovi), preko 40 godina sedište verskog života, reprezentativna zgrada u najelitnijom kvartu grada Ciriha iznajmljivana još 1973. od Evangelističke-reformirane crkve po povoljnim uslovima. Pored toga su ozbiljno dovedeni u pitanje rad i opstanak HOCS-a, jedinstvene humanitarne organizacije SPC, institucije švajcarskog prava. HOCS je svoj ugled stekao u vihorima rata devedesetih godina na prostorima bivše Jugoslavije kada je ogromnom humanitarnom akcijom propagirao suživot u miru, multikulturalnost i multikonfesijalnost po ugledu na pravno sređenu i mirotvornu Švajcarsku. U saradnji sa svojim partnerima, humanitarnim organizacijama iz Evrope i sveta, tone lekova kliničkim centrima u Srbiji i hrane bile su obezbeđene za socijalno ugrožene kojih je devedesetih bilo mnogo. Samo u Beogradu je za vreme rata podeljeno dva miliona toplih obroka. Bilo je to zaista svedočenje hrišćanske milosti, dakle svedočenje autentičnih vrednosti vere hrišćanske.
Šta je onda bio razlog za takav nehrišćanski dakle nepravoslavni postupak episkopa Andreja? Aktivno učešće i suodgovornost vernika u materijalnom poslovanju, transparentnost i finansijska kontrola kao najvažnija dostignuća Crkvene opštine i HOCS-a predstavljaju duži niz godina do danas kamen spoticanja episkopima SPC. Prvo episkopu Konstantinu, koji je suspendovan (čitaj smenjen) zbog finansijskih malverzacija, potom episkopu Irineju Buloviću, kao administratoru austrijske-švajcarske Eparhije, pa na kraju i episkopu Andreju. Kako je postkomunistička ideologija svojstvena zemljama u tranziciji, nažalost, danas osobito u Srbiji ona je negovateljka principa otuđivanja novca od namene vernika i jedina prihvatljiva za pojedine episkope SPC.
Autor je protojerej i član Upravnog odbora humanitarne organizacije HOCS
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
