Potemkinovski trougao

Takav je, dakle, i ovaj lex specialis koji je donela gradska skupština i kojim se ograničava radno vreme ugostiteljskih objekata koji se nalaze samo u dve-tri ulice u Beogradu. Time se krši pravo vlasnika tih objekata da budu tretirani isto kao i svi ostali objekti u Beogradu, a s druge strane, time se diskriminišu svi građani Beograda koji ne žive u tim ulicama, ostavljeni na vetrometini da i dalje trpe buku iz istih takvih lokala širom Beograda.

A jasno je zašto je ovo učinjeno. Gradska vlast ne želi da se zameri ugostiteljskom lobiju, te da konačno uvede red u konstantnu kakofoniju neverovatne buke, koju oni nazivaju „beogradski noćni život“. Solucija je da se privremeno (dok se neko ne odluči da pošalje predstavku Ustavnom sudu) smire najbučniji građani, oni koji su dobili medijsku pažnju, dakle stanovnici tri ulice u Beogradu, a da se ostatak (99,99%) građana Beograda pokuša umiriti eufemizmima tipa „Radna grupa“. Naravno, inspekcije i komunalnih policajaca, a pogotovo ne „prave“ policije, nigde nema po ostalim ulicama Beograda, ostale lokale koji buče ne diraju (a postojeći zakon im i te kako nalaže da ih „diraju“) jedino ih ima u ovom beogradskom potemkinovskom trouglu Cetinjska – Zetska – Skadardska.

Jedno zlo, neizdržljiva noćna buka Beograda, ne da se ispraviti drugim: neustavnim i diskriminatorskim propisom, koji ništa ne rešava, osim što daje privid da gradska vlast zapravo radi na rešavanju ovog problema. Uostalom, idu izbori, zar ne?

Dragan Jeremić, Beograd