Da li je pravosuđe u Srbiji nesposobno ili korumpirano i da li lični odnosi između sudija, između sudija u advokata utiču na odluku suda svih stepena – biće i jedno i drugo i treće.
Nemam dilemu za ovo pitanje kada sudovi donesu odluku posle 30 godina suđenja.
Dužina trajanja jednog parničnog predmeta je najbolji pokazatelj da u državi nešto nije u redu.
Kada je u pitanju pravosuđe tu za mene nema reči hvale već samo pokuda.
Stalne promene u procesnom pravu su pogodno tlo za ko
rupciju u pravosuđu.
Uticaj bivših sudija a sada advokata zauzima visoko mesto u donošenju nezakonitih odluka, a rodbinska povezanost advokata i sudija je kod donošenja odluka – alhemijska delatnost.
Sudije sada u parnicama velikih vrednosti ne presuđuju po pravu i moralu već po svojoj subjektivnoj oceni kako sudija „doživljava“ slučaj.
Neznanje sudija zauzima značajno mesto kod odlučivanja i postoji u svim sudovima.
Stalna neefikasnost pravosuđa pokazuje da su zakonodavna i izvršna vlast nesposobne da otklone uzroke neefikasnosti a što se tiče nezakonitih odluka sudija, tu pomoći nema, jer po narodnoj izreci „vrana vrani oči ne vadi“ sudsku vlast to uopšte ne interesuje, jer je sudija nezavisan kod odlučivanja.
Pre nego što će se zakleti „glavari, a osobito popovi pozovu u crkvu one ljude… i objasne im važnost zakletve i opomenu ih da lažju ne gube spas duše…“ (Vuk, Crna Gora i Boka Kotorska str. 47).
„Krivu kletvu na dom ne ponesi, jer je muka s bogom ratovati.“
„Ne smije se ovde pravo zborit.“ (P. P. Njegoš)
Autor je advokat
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.