foto FoNet/Aleksandar BardaPišem ovo otvoreno pismo duboko zabrinut zbog Vaših sve češćih javnih izjava kako razmišljate o izgradnji malih modularnih nuklearnih elektrana u Srbiji, kako bi se na taj način rešilo pitanje snabdevanja električnom energijom u budućnosti.
Prvi razlog za zabrinutost jeste taj što su pre Vas u javnost tu ideju plasirali ljudi koji o toj temi nemaju baš nikakva znanja.
Naime, još oktobra meseca prošle godine reklo bi se ničim izazvan, otvorenim pismom javnosti obratio se Rade Basta, direktor Beogradskih elektrana.
U tom obraćanju je naveo kako Srbiji treba izgradnja nuklearnih elektrana i to sa partnerima iz EU i SAD kako bismo se rešili zavisnosti od Rusije.
U tom smislu je Rade Basta ponudio i konkretnu kompaniju sa kojom treba sarađivati, a reč je o firmi Terra Power koja je u vlasništvu Bil Gejtsa.
Inače, gospodin Basta je bivši kik bokser i zasigurno Vam može demonstrirati kako se pravilno izvodi aperkat, ali o nuklearnoj energetici i sa njom povezanom geopolitikom zaista teško može da se izbori, jer tu prosta fizička snaga ne pomaže.
Naredni eminentni stručnjak koji je počeo da javno zagovara male modularne nuklearne elektrane bio je Milorad Grčić koji je inače tek u 42. godini života završio privatni fakultet za uslužni menadžment.
On je to izrekao nakon što je pod njegovim rukovođenjem prvi put u istoriji došlo do samozagašenja postrojenja u TE „Nikola Tesla“ i do samozapaljivanja ogromnog bagera sa uklanjanje jalovine na kopovima, a zbog svega se desio potpuni kolaps elektroenergetskog sistema i šteta od više stotina miliona evra.
U izlaganju u kojem je i on kao spasonosno rešenje navodio prelazak na nuklearnu energiju, Grčić je objašnjavao i to kako su svi ljubomorni na Srbiju zbog uspeha i kako je za kolaps u EPS odgovorno delovanje sabotera angažovanih od stranih obaveštajnih službi.
Da stvar bude gora, BIA je takođe potvrdila da su postojale indicije da su „neka dvojica sumnjivih“ odgovorni za to što se u ložištima TENT-a našlo više vagona blata (prim. aut. ovo je zaista bio zvanični izveštaj Bezbednosno informativne agencije nakon sprovedene istrage).
Tom analogijom se postavlja pitanje, a šta ako neko i dalje bude ljubomoran na srpske uspehe pa opet angažuje „neku dvojicu sumnjivih“ da vrše sabotaže i u tim planiranim nuklearnim postrojenjima?
Tu dolazimo do mog drugog velikog razloga za brigu kada se spomene priča o gradnji nuklearki. Naime, u toku 2017. godine na čelo Odbora Direktorata za radijacionu i nuklearnu bezbednost Srbije – SRBATOM je umesto nuklearnog fizičara (dr Vladimira Udovičića) imenovana tadašnja predsednica Narodne skupštine, Maja Gojković koja je diplomirani pravnik.
U isti organ je krajem prošle godine imenovana poslanica Srpske napredne stranke, Sandra Božić, koja je završila političke nauke.
Dakle, na čelo tela koje brine o nuklearnoj bezbednosti Srbije došli su pravi „znalci“, spremni da se uhvate u koštac sa tako važnim pitanjem.
Gospodine Vučiću, imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje ko je od ovih pobrojanih stručnjaka izvršio presudan uticaj na Vas, kako biste krenuli da razmišljate u pravcu gradnje malih modularnih nuklearnih elektrana?
Ili, ako ne slušate one koje ste Vi lično postavili na ovako odgovorne funkcije, koga onda slušate? Čijom glavom Vi razmišljate gospodine Vučiću?
Ono što ja slutim, jeste to da se cela priča o ukidanju moratorijuma na nuklearnu energiju vrši na osnovu Vašingtonskog sporazuma, u kojem je kao osma tačka navedena obaveza Srbije da diverzifikuje svoje snabdevanje energijom.
To se savršeno uklapa u novu doktrinu američke spoljne politike, koja kao standard za proizvodnju električne energije nameće nuklearne elektrane različitog tipa bazirane na tehnologijama koje razvijaju njihove kompanije, dok za snabdevanje gasom nameću opet njihovo tehnološko rešenje u vidu tečnog gasa.
Ukoliko dođe do realizacije ovakvog koncepta energetske tranzicije u Republici Srbiji doći će do potpune zavisnosti od američkih energetskih tehnologija i njihovih lanaca snabdevanja energentima (nuklearno gorivo i tečni gas) čime će sadašnja zavisnost od uvoza različitih energenata značajno porasti. Na kraju, ako smem da pored stručnjaka kojima ste se okružili, i ja dam neki savet.
U Republici Srbiji treba prvo pokrenuti sve unutrašnje potencijale za proizvodnju energije.
Veliki prostor postoji u integrisanoj proizvodnji hrane i energije, takođe su i zasadi energetskih biljaka značajan potencijal.
Subvencije za ugradnju toplotnih pumpi po ugledu na ono što se radi u Velikoj Britaniji, iskorišćenje potencijala geotermalne energije itd. Na ovaj način bi se energetika razvijala ne samo naređenjima „odozgo na dole“ već bi se u proizvodnju uključili i građani kroz energetske zajednice.
Naravno, potencijal uglja se mora koristiti u punom obimu, što podrazumeva da se na stolu svih razgovora oko Kosova i Metohije visoko na listi prioriteta moraju nalaziti naši interesi u iskorišćenju tamošnjih rezervi lignita.
Takođe, ogroman je i značaj već izgrađene zajedničke strateške gasne infrastrukture sa ruskim Gaspromom, u koju su uložene milijarde evra, pa bi bilo krajnje neodgovorno ne koristiti potencijal nečega u šta su već uložene pare i umesto toga ići u nova zaduživanja i graditi paralelne insfratsrukture.
Dakle, prostora za obezbeđivanje energetske sigurnosti ima puno, a nuklearne elektrane u razmatranje treba da dođu na kraju kao eventualna dopuna domaćim izvorima, a ne na početku, jer se tako zatvaraju sve druge, a po Srbiju i građane pogodnije opcije.
Ali, to sve može tek ako svi budemo razmišljali svojom glavom, uključivši ili čak polazeći od Aleksandra Vučića.
Autor je master elektrotehnike
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
