Primeri opadanja koncentracije naprednjačkih funkcionera

Veliki pad koncentracije funkcionera Srpske napredne stranke zabeležile su seizmološke stanice poput jakog zemljotresa. Ne zna se odakle tačno krenuti, da li kada je Bata Gašić postao direktor Bezbednosne informativne agenicije, ne, ne. Možda kada je nakon hiljada i hiljada ubeđivanja novinara da se neće kandidovati, Vučić ipak podneo kandidaturu na predsedničkim izborima. Bolje su one situacije sa predlogom nove mandatarke i negodovanje prišljamčenih partijica vlasti ili Tomino nezadovoljstvo nakon oduzete mogućnosti novog petogodišnjeg stolovanja. Ko bi više popamtio koji se događaj pre kojeg hronološki zbio.

Može se primetiti da je jedan od najaktuelnijih, mada ima više aktuelnih, pokazatelja pada SNSovske koncentracije postavljanje novogodišnje rasvete na ulice Beograda. Malo se detalja zna o tenderima za nabavku novogodišnjeg osvetljenja, koje krasi jesenje beogradske večeri i noći, ali se zato unapred zna da će se ta rasveta isplatiti sa buljukom Bugara koji pored evropskih prestonica hrle u Beograd na malo vruće rakije, sirac i slaninu, naravno osvetljenu Knez Mihajlovu. Toliko moćna ekonomja zbog koje se najmoćniji “stide koliko nam dobro ide” spala je na uličnu rasvetu i bugarske turiste.

Bahatost ove funkcionerske gerile još od Gašićevog doba pa do naših dana ne jenjava. Samo u jednoj emisiji na javnom servisu pokazalo se kako neki iz njihovih redova, poput Martinovića, samouvereno blate narod i pokazao stav vladajuće elite da svako ko misli drugačije od vlasti jeste neprijatelj Srbije.

Sve navedeno se može uzeti kao lakši oblik teške bolesti. Najgore je kada se rogovi u vreći pobodu pa nastane opšti belaj.

Nakon otkrivanja novinara KRIK-a da ministar vojni Vulin ne može da dokaže poreklo 200.000 evra sa kojima je kupio stan, Vulinova stranka je izbacila saopštenje u kome se navodi da je Dojčinović (urednik KRIK-a) narkoman i da mrzi svakog ko se bori za Srbiju. Da ostavimo po strani borce za Srbiju i okrenemo se analizi tih reči. “Narkoman” i “mrzi svakog ko se bori za Srbiju”, to su zaista fraze i termini koje ni školarci ne koriste. Reći nekome ozbiljno da nekoga mrzi u verbalnoj ili pisanoj prepirci je zaista detinjasto. To je kao kada deca u školi neće da uče pa ih onda navodno profesori mrze, tako ni Vulin neće da otkrije poreklo imovine pa ga novinari mrze.

E tu sada dolazi do zapleta cele drame (jer drama nije drama ako nema zaplet). Premijerka je navodno razumela Vulinovu emotivnu reakciju i navela da se nije mešala zato što je u pitanju sukob jedne stranke i portal. Poštovana premijerka jedino nija znala to da su mediji u demokratskom društvu ti koji nastoje da svojim radom obrazuju javno mnjenje i da kao “psi čuvari” ukažu narodu na sumnjive radnje. Tu je predsednik kao i svuda odigrao glavnu ulogu rekavši da Vulin nije ništa ukrao dok je bio na vlasti. Da li to znači da svi ostali građani Srbije mogu dok ne dođu na vlast da rade ispod žita?

O priči za tetku iz Kanade suvišno je trošiti reči, ko ima uši nek’ vidi, ko ima oči nek’ čuje.

Predsednica Skupštine Maja Gojković nije ugasila mikrofon ali se zato propisno izdrala na sekretarku Skupštine Svetislavu Bulajić. Teško je Gojkovićevoj svakako da razlikuje demokratski način vođenja poslaničke debate, kada joj pojedini poslanici donose kamenje i gase mikrofon u sali. Međutim, predsednici Skupštine koja se zalaže za poštovanje poslovnika, pristojan  i efikasan rad skupštine svakako ne priliči uličarski rečnik: “Ti izađi napolje!”

Naravno, ništa bez pretnji, ucena i čuvenih betonskih cipelica. U ovom slučaju predsedniku opštine Subotica Bogdanu Labanu je opala koncentracija i popustili živci pa je propisno izvređao, psovao, pretio, a snimak kaže, iako Laban demantuje i tukao profesora Vladimira Polovinu. Nećemo ulaziti u detalje ovog incidenta samo ćemo naravno reći da se nasilničko ponašanje jednog predsednika opštine ne može tolerisati i zaobići kako je to učinjeno. Reči “betonske cipele”, “čupanje grkljana” svakako nisu za upotrebu nekome ko se navodno bori za bolji život svojih građana. Ali najveća je nesreća što je Polovina zadržan u policiji nakon što je došao da prijavi slučaj.

Odbrana tabloida i napad na druge medije je podjednako smešan. Vučić otvoreno brani Pink televiziju, ali zato nakon svih prijateljskih trenutaka sa zvaničnicima Sjednjenih Država i nakon najave mogućeg Trampovog dolaska u Srbiju, Vučić se obrati novinaru televizije N1 rečima: “Vi ste ona američka televizije? Ne plašim vas se.”

Nije ovo prvi Vučićev peh na čuvenom proglasu srpskom narodu. Naime nakon što su veliki sprski prijatelji Francuzi uhapsili Haradinaja po srpskoj poternici, zatim ga pustili, a on postao predsednik kosovske Vlade, tu Vučiću popusti koncentracija i kaže kako je Haradinaj za Srbiju i dalje zločinac ali održava ulazak Srpske liste u njegovu Vladu. Zar onda podržavanje zločinca nije sam zločin?

Ovo su samo neki od aktuelnih slučajeva, podsetimo se samo napada na novinare na prvoj inauguraciji novog predsednika. Biće ih još svakako, u to ne treba sumnjati.

Autor je student novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beograd