Propala lutkarska predstava

Objašnjava neobjašnjivo, preti svima koji su protiv njega i njegove tiranije. Ništa novo, konci su čvrsto u njegovim dugačkim rukama, ali predstava je loša i dosadna, stotinu puta viđena u ovom diletantskom teatru prepunom šmiranata.

Za to vreme pod punom opremom mobilisani Leka i Krcun sa svojim udbašima i bezbednosnim strukturama, kao i 17.000 lojalista za ne daj bože.

Svi nas napadaju, osim malene države Lihtenštajn, svi se odvajaju osim Vlaha na Istoku.

Studenti ne odustaju iako su u tabloidima utefterisani, nastavnici će biti zamenjeni robotima ili prijateljima iz Šri Lanke ili Pakistana, učenici isterani, pitanje je ko će da ide u školu još.

Priča se po čaršiji da i Mićini Megatrendovci se pridružuju blokadama, kao i sa ostalih privatnih fakulteta. Priča dokoni narod, ali ne verujem.

Ako je u lutkarskom pozorištu on sve, glavni lutkar – režiser, ako se u ovoj zemlji ni upotreba javnog toaleta ne može koristiti bez njegovog odobrenja, onda je On glavni krivac za sve što nam se izdogađalo.

Ne treba da huška svoje pitbulove na siroti narod, nego neka ide.

Čekaju ga širokih ruku i brat Si i Vladimir. Neće da umre od gladi, iako nikad praktično ništa nije radio (ovde se ne računa otuđenje državne imovine).

Možda još računa na ljude iz medijskog mraka i 17.000 lojalnih, ali zna on da samo svom bratu i svojoj familiji veruje.

Barem je tako u scenariju ove propale lutkarske predstave kojoj ni deca ne aplaudiraju.

Siniša Stojčić, Beograd

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.