Pršti, pršti bela staza

A mi bi da gasovod i put dovedemo do Jadra. Neka se nađe! Tu češće navraćaju sa poklonima i obećanjima i zaboravili da narodu kažu da su sad jabuke na ceni, a tek med i žito! A i gas je poskupeo i dobijamo ga na cevčicu.

Setiće se darodavci toga na sledećim izborima. Zna se kome narod veruje. Ne veruje svojim očima i čulu mirisa kad iz bušotina cure otrovne hemikalije. Kao dobri domaćini su puštali ekološke aktiviste da im se vrzmaju pred očima i pričaju o opasnostima koje im prete. I ispratili ih do Pionirskog parka u Beogradu.

Ipak su neki od njih stigli i do Srpske akademije nauka i umetnosti. Slikali se i poslali poruku Srbiji da se uzme u pamet jer nema „zelenog“ rudarstva, posebno za kopanje litijima od koga se prave baterije za „zelenu“ energiju. Oni, koji su u tom kraju ostali u busiji, nisu poverovali u znanje. Uostalom ko u Srbiji ceni znanje! Čak ni oni, koju veruju u znanje, nisu smeli da izađu na izbore sa parolom: ZNANJE JE MOĆ! Ne bi ih narod nagradio ni sa promilom glasova.

Nije kovid kriv što nam znanje manjka, ipak je samo dve godine bilo đačkog plandovanja. Nije ni Šuvar baš za sve kriv. Krivi su mame i tate, koji su počeli da kupuju diplome na pijaci umesto jabuka. Sa diplomama su obezbedili pare da ni njihova deca ne moraju da se muče i UČE I DAN I NOĆ! Dovoljno je da znaju da zaokruže ono što im se uliva u glavu mesecima pre izbora. A izbori su česti pa obnavljaju znanje.